Remove ads
Курт Јозеф Валдхајм ( ; Санкт Андре-Вердерн, близу Беча, Аустрија, 21. децембар 1918 — Беч, 14. јун 2007) је био аустријски политичар, правник и дипломата. Био је министар спољних послова Аустрије у периоду од 1968. до 1970, четврти генерални секретар УН[1] у два мандата, од 1972. до 1981, и као председник Аустрије од 1986. до 1992.
| Курт Валдхајм | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Курт Валдхајм у Генералној скупштини УН 1981. године | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 21. децембар 1918. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Санкт Андре-Вердерн, Аустрија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 14. јун 2007. (88 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Беч, Аустрија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Религија | Католик | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Универзитет | Универзитет у Бечу | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Професија | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Супружник | Елизабет Валдхајм (Ричел) (в. 1944 — његова смрт 2007) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Деца | 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Ванстраначки политичар[а] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Војна каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Курт Валдхајм | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Служба |  Аустрија (1936-1937) Нацистичка Немачка (1941-1945) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Војска |  Немачка копнена армија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Чин | Старији поручник | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Јединица |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Учешће у ратовима | Други светски рат | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Каснији рад | Генерални секретар УН Председник Аустрије Министар спољних послова Аустрије | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Одликовања |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Био је четврти генерални секретар Уједињених нација од 1972. године до 1981. године и на тој функцији провео је два мандата. Надгледао је пружање помоћи Бангладешу, Никарагви и Гватемали и мировне мисије на Кипру, Блиском истоку, у Анголи и Гвинеји. Након што је НР Кина ставила вето на његов трећи мандат[2] вратио се у Аустрију и кандидовао се за председника 1986. године.
Његова нацистичка прошлост је откривена у склопу кампање на изборима за председника Аустрије 1986. У години уочи избора, 1985, објавио је биографију У стакленој палати светске политике ( ) где је између осталог навео да је, након Аншлуса Аустрије, Гестапо ухапсио његовог оца, а да је он као члан аустријског Jungvolk-a делио летке у којима се позивало на пружање отпора, и да су га због тога претукли. Додао је и да је на силу регрутован у Вермахт, где је послат на Источни фронт као члан јединице која је била пуна протестаната против рата. Написао је да је током ноћи тајно читао анти-нацистичке летке, и да се након рањавања на фронту вратио у Беч, где је завршио студије права.[3] Политички противници су увидели недостатке у тој објављеној биографији, и почели су да истражују његову прошлост. Београдске Вечерње новости су прве у свету објавиле детаље о његовој војној служби у Југославији и Грчкој у тексту Ратни злочинац из досијеа Ф-25572 где се испоставило да се Валдхајм ипак вратио на Балкан након што је био рањен у Русији, и да га је, због свог учешћа у бици на Козари, заједно са још 25 немачких официра, одликовао Анте Павелић, поглавник Независне Државе Хрватске.[4][5] Откривено је и да је припадао јединици Хитлеровог Вермахта која је нa Сјењаку у Пљевљима, починила ратне злочине над српским цивилима током Другог светског рата. Државна комисија за ратне злочине ФНРЈ га је осудила за ратне злочине 17. децембра 1947. године.[6][7]
Како би расветлили Валдхајмову војну службу током периода између 1938. и 1945, Влада Аустрије је 1987. формирала међународну шесточлану комисију историчара. Њихов закључак је био да Курт Валдхајм није лично учествовао у извршавању ратних злочина, али су такође закључили да је, упркос његовим тврдњама, знао за акције Немачке војске против партизана и за одмазде и злочине над цивилима. Симон Визентал је додао да је током депортације трећине Солунских Јевреја за Аушвиц, Валдхајм био позициониран око 8 km даље од Солуна, па је сигурно знао и за тај чин.[8] Током свог председничког мандата је био дипломатски изолован, а Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство су га прогласиле за непожељну особу.
Преминуо је 14. јуна 2007. са 88 година. По његовој жељи на сахрани није присуствовао ниједан страни званичник, сем кнеза Лихтенштајна Ханс-Адама II. Пред своју смрт је оставио писмо у коме се извињава за своје поступке током избијања Афере Валдхајм 1986, и замолио је критичаре за опроштај.[9] Сахрањен је уз пуне војне и државне почасти у председничкој крипти на Средишњем бечком гробљу.
Remove ads
Курт Јозеф Валдхајм је рођен 21. децембра 1918. у селу Сент Андре-Верден близу Беча, у савезној држави Доња Аустрија.[10] Његов отац Валтер Валдхајм је радио као школски инспектор, и био је Чешког порекла. Породично презиме Вацлавик (немачки: Watzlawick, чешки: Václavík) је његов отац германизовао у Валдхајм у периоду око 1918.[11][12]
Уписао је средњу школу у Клостернојбургу, где се придружио римокатоличком братству Комажен. Војни рок је у периоду од 1936. до 1937. одрадио у првом коњичком пуку Аустријске армије. Након тога је похађао Конзуларну академију у Бечу, место где су се обучавале аустријске дипломате, и тамо је дипломирао права 1939.[11]
У то време је постао члан Лиге немачких национал-социјалистичких студената, огранка Нацистичке партије (NSDAP), па је, судећи по магазину Profil, члан коњичких бригада Штурмабтајлунга (SA), тзв Reiter-SA 4. Отац му је тада био активиста Хришћанске социјалне партије (CS).[13] По Симону Визенталу Валдхајм је оспорио ту тврдњу, рекавши да је он само био припадник коњичког клуба, и да није знао да је тај клуб интегрисан у SA. Додао је да никада није попунио приступни образац за чланство у SA, и да се у складу са тим није сматрао њиховим чланом. Приступни образац за чланство у SA са Валдхајмовим потписом и није пронађен.[14] Фред Синовац, канцелар Аустрије за време избијања афере о Валдхајмовој прошлости је на то изјавио: "Примамо ка знању да није Валдхајм био члан SA, већ само његов коњ."[15]
У пролеће 1940. је мобилисан, и убрзо је постао млађи поручник.[11]
Током једног војног одсуства са фронта, у марту 1944. је на Бечком универзитету одбранио докторску тезу Идеја Рајха по Константину Францу. Исте године 19. августа је оженио Елизабет Ричел, у то време активисткињу Нацистичке партије. Имали су 3 деце из тог брака: ћерке Лизелоту, која је једно време радила у Уједињеним нацијама, и Кристу, која је постала уметник и која је супруга аустријског народног посланика Отмара Караса, и сина Герхарда, који је постао банкар.
Remove ads
Био је у дипломатској служби у Министарству спољних послова од 1945. године. Члан је аустријских делегација на међународним преговорима у Паризу, Лондону и Москви. После је био посланик у парламенту, а затим амбасадор Аустрије у Канади 1958-60. Министар спољњих послова Аустрије је од 1968—1972.
Био је четврти генерални секретар Уједињених нација од 1972. године до 1981. године[1] и на тој функцији провео је два мандата. Надгледао је пружање помоћи Бангладешу, Никарагви и Гватемали и мировне мисије на Кипру, Блиском истоку, у Анголи и Гвинеји. Након што је НР Кина ставила вето на његов трећи мандат[2] вратио се у Аустрију и кандидовао се за председника 1986. године. Био је девети председник Аустрије од 1986. године до 1992. године.
Током предизборне кампање за председника Аустрије 1986, у јавност је избила његова нацистичка прошлост. Сазнало се да је лагао о природи своје војне службе и чланства у Нацистичкој партији. Валдхајм је за време Другог светског рата био официр Вермахта на различитим фронтовима. Југословенска државна комисија га је прогласила за ратног злочинца а на основу југословенског досијеа Ф-25572 од 17. новембра 1947. године Валдхајм је увршћен на листу ратних злочинаца УН.[16] Према овом досијеу, Валдхајм је као обавештајни официр био члан штаба генерала Александра Лера, команданта Хитлерове армије која је покривала југоисток Европе. Валдхајм је учествовао у борбама на Козари у лето 1942. године, када је око 68 хиљада српских мушкараца, жена и деце отерано у хрватски концентрациони логор Јасеновац. Валдхајма је због заслуга у бици на Козари одликовао хрватски поглавник Анте Павелић. Тек после избијања афере о његовој мрачној нацистичкој прошлости, коју су прве у свету објавиле београдске новине Вечерње Новости, Валдхајм је на све начине покушавао да докаже да је био само војник и да није одговоран за ратне злочине над српским цивилима. Вашингтон и Лондон су га, међутим, ставили на листу непожељних особа којима је забрањен улазак у САД и Уједињено Краљевство. Та одлука никада није промењена. Случај Валдхајм је једна од највећих енигми 20. века. Иако је његово име било на листи ратних злочинаца УН, и мада су за његову ратну прошлост знали и СССР, и Америка и Британија и Југославија, оснивачи Уједињених нација, он је ипак у два мандата био цењени генерални секретар светске организације. Валдхајм је и поред свега био изабран за председника Аустрије, али и дипломатски изолован током целог свог председничког мандата 1986—92. године.
За време предизборне кампање током избора за председника Аустрије 1986. откривено је да је Валдхајм као старији поручник ( ) учествовао у овој бици на страни Немаца, и да је на препоруку генерала Фридриха Штала од Анта Павелића 9. септембра 1942. одликован сребрном колајном круне краља Звонимира са храстовим гранчицама. Податак о овом одликовању се налазио у Архиву Хрватске у фонду "Жупанство при поглавнику — Уред за одликовања Независне државе Хрватске", а пронађен је 5. марта 1986. У њему је наведено да је Валдхајм одликовање добио поводом "храброг држања у борбама против побуњеника у западној Босни у пролеће и лето 1942. године".[17] ЦИА је 11. јула 1986. на основу немачких и хрватских података направила извештај, са ког је током 2000-их скинута ознака поверљивости, да је од 20.000 немачких војника који су учествовали у бици, то одликовање са храстовим гранчицама добило само 3 немачких официра.[18] Министарство правде САД је 9. априла 1987. направило свој извештај о Валдхајму, у коме су навели да, упркос томе што он није био на главнокомандујућим положајима, био је други по команди у свом одсеку јединице која је учествовала и у самој бици, и у каснијем слању заробљеника у логоре и на принудни рад. Извештај министарства правде је такође потврдио да је орден круне краља Звонимира са храстовим гранчицама веће вредности од обичног ордена круне, и да у складу с тиме није био додељен великом броју војних лица после битке на Козари.[19]
Умро је у Бечу 14. јуна 2007. године након срчаног удара.
Објавио је књиге: Аустријски пут и Јединствени позив на свету.
Remove ads
- Иако је био ванстраначки политичар, у сваком државничком послу унутар Аустрије је наступао уз подршку Аустријске народне странке (ÖVP)
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads