Remove ads
Купрес је градић и седиште истоимене општине у југозападној Босни, смештен на крајњем сјеверу Кантона 10, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.
Купрес | |
|---|---|
 Купрес | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Кантон 10 |
| Општина | Купрес (Кантон 10) |
| Становништво | |
| — 2013. |  2.883 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 59′ 34″ С; 17° 16′ 38″ И |
| Временска зона | (), љети () |
| Апс. висина | 1.182 |
| Површина | 35,48 2 |
  Купрес Купрес на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 80320 |
| Позивни број | 034 |
| Веб-сајт | |
Само мјесто је познато у прошлости по многим великим биткама и сукобима због свог геостратешког положаја (Купрешка висораван) и као мјесто првих сукоба који су означили почетак грађанског рата у БиХ, а данас по зимским спортским садржајима, па представља једну од посећенијих туристичких дестинација у Босни и Херцеговини.
Remove ads
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Други свјетски рат
Покољи Срба у Бугојну и Купресу извршени су на Видовдан и Илиндан 1941. године. Поубијани и поклани бачени су у јаме.[1]
Фра Мирко Радош био је главни организатор усташке акције против Срба у околини Купреса. Усташка недела извршена августа месеца 1941. године против Срба у селу Маловану где је страдало око 70 људи, жена и деце, учињена су углавном по жељи жупника фра Радоша.
Рат у БиХ
Током грађанског рата у Босни и Херцеговини, подручје Купреса се налазило под контролом Срба. У заједничкој офанзиви Хрвата и Муслимана, почетком новембра 1994. године, Купрес је заузет а Срби протерани.
Remove ads
| Састав становништва – насељено мјесто Купрес | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | ||||
| Укупно | 2 883 (100,0%) | 2 715 (100,0%) | 1 693 (100,0%) | 943 (100,0%) | |||
| Хрвати | 2 737 (94,94%) | 963 (35,47%) | 609 (35,97%) | 433 (45,92%) | |||
| Бошњаци | 116 (4,024%) | 357 (13,15%)1 | 202 (11,93%)1 | 125 (13,26%)1 | |||
| Срби | 23 (0,798%) | 1 298 (47,81%) | 727 (42,94%) | 367 (38,92%) | |||
| Остали | 3 (0,104%) | 33 (1,215%) | 3 (0,177%) | 3 (0,318%) | |||
| Неизјашњени | 2 (0,069%) | – | – | – | |||
| Црногорци | 1 (0,035%) | – | 5 (0,295%) | 4 (0,424%) | |||
| Непознато | 1 (0,035%) | – | – | – | |||
| Југословени | – | 64 (2,357%) | 146 (8,624%) | 11 (1,166%) | |||
| Словенци | – | – | 1 (0,059%) | – | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Remove ads
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads