Котел

Котел (буг. ) град је у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је седиште истоимене општине Котел у оквиру Сливенске области.

Котел буг.
Котел — здање општине
Административни подаци
Држава	Бугарска
Област	Сливенска област
Становништво
Становништво	‍
—	6.251 (2.010 )
— густина	48 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	42° 52′ 59″ С; 26° 27′ 00″ И
Апс. висина	530 m
Површина	131,52 km2
Котел Котел на карти Бугарске
Веб-сајт
www.kotel.bg

Географија

Град Котел се налази у средишњем делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 360 , а од обласног средишта, Сливена град је удаљен 50 северно.

Област Котела горе представља најсевернији део историјске покрајине Тракија. Град се сместио у оквиру планинског система Балкана, на знатној надморској висини од 530 m.

Клима у граду је измењено континентална.

Историја

Област Котела је првобитно била насељена Трачанима. После тога овим подручјем владају стари Рим, Византија, средњовековна Бугарска, а затим је пала је подручје пало под власт Османлија. 1885. године град је постао део савремене бугарске државе.

Срби у Казану

Котел или по српски "Казан", је место у данашњој Бугарској, где су живели и Срби. Превео је тако са руског на славено-бугарски језик, једну теолошку књигу учени Србин из Котела - Анастас Стојановић и Антоније Јовановић. Ту књигу су финансијски помогли Котелци Срби - Афанас Беровић и Тини Драгановић. Купили су исту књигу у Букурешту читаоци: "Благородниј господин Бухурдандзи-баша Теодориди Петровић от Котел и Стојко Геновић абаџија из Котела.^[1] Другу књигу о општој историји, на бугарском језику набавио је 1836. године у Казану - Иванчо Хаџи Недељковић.^[2] Популарно Илићево забавно штиво читало се 1839. године у "Казану". У Видину су га узели пренумеранти: Дионизије од Казан јерођакон код видинског митрополита и Теохар Поповић "житељ казански, љубитељ Книжества".^[3]

Становништво

Демографија

По проценама из 2010. године град Котел имао око 6.200 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак чине мањински Роми и Грци-Каракачани (који су посебност овог краја). Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежна вероисповест становништва је православна, а мањинска ислам.

Галерија

• 
  Главни градски трг
• 
  Дом културе у Котелу
• 
  Улица у Котелу

Референце

1. Јован Гибнер: "Свјешћеноје цвјетообраније или 104 свјашћени инсторији...", Будим 1825. године
2. Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Будим 1836. године
3. Јован Стејић: "Нови прилог за душевну забаву", Нови Сад 1839. године

Спољашње везе

• www.kotel.bg Званична страница општине Котел