Велики пост

Велики пост или Васкршњи пост је један од великих и најважнијих постова код хришћана, а упражњава се тачно 48 дана пред празник Васкрс према јулијанскоме календару.^[1] Овај пост је покретан, тј. мења се из године у годину. Године 2023 ће бити од 27. фебруара до 15. априла (по грегоријанскоме календару).

Честа је заблуда да је рибље месо посно. Оно је дозвољено само на празник Благовести и Цвети.

Углавном се пости на води и риба је забрањена осим старима и онима који физички нису у стању да посте (болесни, деца итд.), односно они који су добили благослов свештеника да могу да користе уље и рибу.^[2] Пост се за све развезује на уље викендом и приликом великих празника као што су Света четрдесеторица мученика (Младенци), а само на Благовести и Цвети је дозвољено јести рибу.^[2] „Прва три дана прве недеље Великог поста од старине се посте посебно строго. Исто и последња недеља поста коју постимо 'на води', осим Велики Четвртак на који разрешавамо на уље и вино. На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк 'на води'. Строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу у току године.”^[2]

Овај пост назива се Великим, и због посебне важности и због своје дужине. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Поред ових назива, одомаћен је и назив Часни пост или Света четрдесетница,

Писмо проте неготинског Димитрија Милојковића свештенику среза Брзопаланачког о наступању Светог Великог поста од 16. фебруара 1872. године

Четрдесетница је установљена, од стране Цркве, ради подражавања 40-дневног поста и молитве Господа Исуса Христа, које је он држао – после свога крштења, удаљивши се у пустињу – пред своје ступање на проповед Јеванђеља.

Циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, и прослављење Бога и његових светитеља. Састоји се у уздржању од мрсне хране, уздржавању од злих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и расту свих јеванђелских врлина. Намера је да се обузда сластољубље и стомакоугађање, и човек ослободи од тираније душевних страсти и злих помисли, и тако припреми за чисту и сабрану молитва и стицање хришћанских врлина. На овај начин хришћанин тежи да стекне и продуби заједницу са живим Богом.

Шест недеља поста (четрдесетнице) су:

• Чиста седмица или Недеља православља слави победу над иконоборством и успомену на поновно успостављање поштовања икона 843. године, у време царице Теодоре и патријарха Методија.
• Пачиста седмица. или Хрома седмица посвећена је успомени на светог Григорија Паламу, који је учио да људи постом и молитвом могу постати учесницима нестворене божанске енергије
• Крстопоклона седмица, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање.
• Средопосна седмица, јер је то време средине поста. Пета недеља поста се назива
• Глувна седмица у току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу и
• Цветна седмица тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим.

Иза Св. четрдесетнице, која се завршава у петак Шесте седмице поста, долази пост Страсне седмице или Велике седмице, посвећен учествовању у страдањима и смрти Господа Христа, по заповести његовој да ће „доћи... дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане“ (Лк 5, 35).^[3]

Извори

1. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 32. ISBN 86-331-2112-3.
2. „Календар поста”. www.mikroknjiga.rs. Приступљено 2021-03-14.
3. „Хришћански пост,СПЦ”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2019. г. Приступљено 08. 04. 2019.