Контостефан (грч. ), женски облик Контостефанина (грч. ),[тражи се извор] је било име аристократске византијске грчке[1] породице која је деловала у 10.–15. века,и била је у блиским родбинским везама са династијом Комнина.
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем:
|
Родоначелник породице био је Стефан, који је служио у време цара Василија II (р. 976–1025) као заповедник дворске гарде, а због своје висине добио је надимак „Контостефан“ („низак Стефан“). У великој мери одговоран за Василијев понижавајући пораз у бици код Трајанових врата против Бугара, касније је био умешан у интриге и потучен од цара.[2][3]
Успон у доба Комнина
Породица је потом нестала све до 1080. године, када су Турци Селџуци ухватили Исака Контостефана. Паниперсеваст севастократор Исак Контостефан је наставио да служи већи део владавине цара Алексија I Комнина (р. 1081–1118), све до његовог неуспешног именовања за адмирала (таласократора) 1107/8.[2][4] Његов огранак породице доспео је до великог значаја у периоду Комнина, склапајући бракове са Комнинима, Дукама, Анђелима и другим аристократским породицама. Они су углавном служили као војни команданти, и изгледа да нису били укључени у културна питања свог времена.[2] Исаков брат Стефан се појављује само једном, заједно са Исаком на синоду у Влахерни 1095. године.[4]
Исаков син, паниперсеваст Стефан Контостефан, оженио се Аном Комнин, другом ћерком цара Јована II Комнина (р. 1118–1143). Постао је мега дукс флоте и погинуо је при опсади Крфа 1149. године.[5] Други син, Андроник, оженио се Теодором, ћерком Адријана Комнина, млађег брата цара Алексија I Комнена (р. 1081–1118). Предводио је поход против Рејмунда Антиохијског 1144. године и учествовао у експедицији 1156. на јужну Италију.[6] Други Исаков син, Јован, постао је мега дукс под Исаком II Анђелом 1186. године,[7] док је Алексије Контостефан, дукс Дирахијума 1140. године, вероватно такође био Исаков син.[7]
Андроник је имао неколико деце: паниперсеваста севастократора Јована, посведоченог на синодима 1157. и 1166. године, Алексија и још најмање двоје анонимне деце.[тражи се извор] Јован је заузврат имао троје анонимне деце која се помињу у монодији Константина Манасе.[тражи се извор] Андроников брат Алексије имао је више деце, али је познат само син Андроник, који се оженио Ирином, прворођеном ћерком цара Алексија III Анђела (р. 1195–1203).[тражи се извор] Исаков други син, Стефан, имао је три сина, Јована, који је био дукс Солуна 1162,[тражи се извор] Алексија, војног заповедника активног у ратовима цара Манојла I Комнина (р. 1143–1180) у Угарској, и гувернера Крита 1167. године,[тражи се извор] и Андроник, такође истакнути командант који је постао мега дукс,[тражи се извор] као и ћерка Ирена, која се удала за Нићифора Вријенија.[тражи се извор] Потомци ове гране су познатији: Јованов син Стефан био је дукс Крит 1193. године и имао је сина Јована, познатог само по његовом печату.[тражи се извор] Андроник је имао пет синова, чија имена нису потврђена; њихово постојање се само успутно помиње током Андроникове неуспеле завере против цара Андроника I Комнина 1182. године. Из кратког натписа познат је унук Андроника, који је умро као монах.[тражи се извор]
Исааков брат Стефан је можда био отац Теодора Контостефана, команданта цара Манојла I Комнина који је пао у походу на јерменску Киликију 1152. године.[тражи се извор] Посведочено је још неколико чланова породице, чија је веза са Исаком и његовим потомцима непозната. Тако је куропалат Михаило Контостефан, познат само по његовом печату, био отприлике Исаков савременик;[тражи се извор] Нићифор Контостефан је био гамброс (брачни сродник) цара Алексија III и дукс Крита 1197. године, наследивши на овом месту поменутог Стефана, и доспео у високи чин севастократора пре своје смрти.[тражи се извор] Од печата су познати и панстратарх Контостефан, без имена, и извесна Евдокија Контостефанина, оба датована у 12. век.[тражи се извор]
Каснији чланови породице
Након пада Византијског царства у Четвртом крсташком рату 1204. године, породица је стагнирала, иако су остали чланови аристократије и још увек се појављују као земљопоседници и заузимају положаје у царској служби.[тражи се извор]
Протосевастократор Теодор Контостефано служио је као војсковођа код никејског цара Јована III Дуке Ватаца (р. 1222–54),[тражи се извор] а члан породице је био командант тврђаве Гарела током грађанског рата 1341–47, предавши је. Јовану VI Кантакузину 1343. године.[тражи се извор] Ђорђе Контостефан је био земљопоседник у Меленикону 1309. године и поклонио је земљу манастиру Зографу;[тражи се извор] један Димитрије Комнин Контостефан је продао кућу у Цариграду Марији Палеологини и био ожењен Теодором Дукаином Акрополитисом;[тражи се извор] док је био безимени; члан породице држао је велика имања на Лемносу ца. 1435/44.[тражи се извор] Дионисије Контостефан је био монах око. 1365,[тражи се извор] Јован Контостефан је радио као учитељ, вероватно у Константинопољу, 1358,[тражи се извор] Кабаларије Контостефан је поседовао земљу у Константинопољу 1400,[тражи се извор] а Никола Контостефан је у исто време био активан у граду.[тражи се извор] Стилијан, његов син Ламберт и његова деца Тзовиа и Стелио забележени су на Кипру између 1398. и 1405. године.[тражи се извор] Последњи члан породице посведочен у византијско доба био је Фламулес, који је радио као писар ца. 1413/4–16.[26
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
