Сабирно сочиво
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сабирно сочиво (конвергентно или конвексно сочиво) јесте сочиво које паралелни улазни сноп зрака скупља у једној тачки. Одавде и полази назив за ову врсту сочива. Тачка у којој се зраци секу по проласку кроз сочиво, назива се жижа. Сабирна сочива имају по две реалне жиже једнако удаљене од центра сочива. Ова сочива су на средини дебља него на крајевима, под условом да је индекс преламања сочива већи од индекса преламања средине.
Сабирно сочиво спада у две основне врсте сочива. Поред њега, у основне врсте сочива спада и расипно (конкавно) сочиво. Код расипних сочива продужеци преломљених зракова се секу у једној тачки - имагинарна жижа расипног сочива.
Сабирна сочива се по облику деле у зависности од облика њихових површина. Разликују се три типа сабирних сочива:[1]
У зависности од различите оптичке густине средине у коју прелази светлост и од квалитета рефракције те средине, долази до промене брзине простирања светлости. Услед те промене долази до рефракције светлости која омогућава увећање, умањење, приближавање, раздвајање. Због својства светлости да се по законима оптике рефрактује у провидним телима, сочиво се користи у конструкцији многих компликованијих оптичких инструмената.[2]
При проласку снопа зрака кроз сабирно сочиво, централни део се понаша као оптичка плоча, док се сви остали делови сочива понашају као оптичка призма. Сочива и оптички инструменти које она чине (лупа, оптички микроскоп, дурбин, оптички телескоп, наочаре) видљиву светлост, ломе по законима рефракције, узрокујући повећања или смањења слике објектата по правилима геометријске оптике.[3]
Лик предмета код сабирног сочива можемо пронаћи ако предмет посматрамо као скуп тачака и проналазимо ликове појединих тачака користећи особине паралелних зрака. За одређивање лика предмета није потребно пронаћи слику свих зрака, већ је довољно наћи само ликове крајњих тачака, пошто знамо да ће се по један крај и лика и предмета налазити на главној оптичкој оси.
Карактеристични зраци за сабирно сочиво помоћу којих се одређује положај и величина лика која настаје[4]:
На слици поред приказано је шест различитих врста ликова који могу да настану проласком снопа паралелних зрака кроз сабирно сочиво.
Једначина сочива даје везу између положаја предмета, лика и његове жижине даљине. За танко сабирно сочиво разликујемо две једначине, у зависности од тога да ли је лик реалан или имагинаран.
Моћ сочива је изражена диоптријом. Диоптрија је једнака реципрочној вредности жижне даљине изражене у метрима. Јединица јој је 1/m.
Моћ сочива је сразмерна вредости диоптрије.
Сабирна сочива имају велику примену. Већина оптичких инструмената користе комбинацију сабирних и расипних сочива (телескопи), али је и примена самих сабирних сочива велика.
Око је сабирно сочиво које може да мења површину и жижину даљину. Лик који оно производи је реалан и изврнут. Познавањем карактеристика очног сочива, развили су се оптички инструменти који побољшавају вид. Расипна сочива за поправљање вида су потребна далековидим особама.[5]
Оптички део микроскопа се обично састоји од сабирног сочива. За веће увећање, а смањење аберације, обично се користи комбинација два сабирна сочива на малом растојању.
Френелова сочива су врста сабирних сочива која је конструисао француски физичар Огистен жан Френел и најпре их применио на светионике. Френелова сочива и данас имају широку примену.[6]
Дизајн који је Френел осмислио омогућује конструкцију огромних сочива кратке жижине даљине, не утрошујући масу и запремину материјала која би била потребна да су сочива задатих карактеристика грађена на стандардни начин. Френелова сочива могу бити много тања него уобичајена сабирна сочива. Ова сочива могу да захвате много већу количину светлости која стиже са стране, што омогућава светионицима да буду видљиви са много већих растојања.
