Колонизација Северне Америке

Колонизација Северне Америке је почела крајем 15. века, након истраживања браће Џона и Себастијана Кабота. Европске државе које су оснивале колоније у Северној Америци су биле Енглеска, Холандија, Француска, Русија, Шпанија и Шкотска.

Европска политичка карта Америке 1794

Америчко откриће из староседелачке перспективе (Томас Харт Бентон, 1922). Европско откриће и колонизација имали су катастрофалне ефекте на староседелачке народе Америке и њихова друштва.

Мировни споразум Вилијама Пена са Индијанцима који никад није заживео

Иако су Нордијци истраживали и колонизовали североисточну Северну Америку око 1000. године нове ере, каснији и познатији талас европске колонизације Америке, догодио се у Америци између 1500. године и 1800. године, током Доба истраживања. Током овог временског периода, неколико европских царстава - првенствено Шпанија, Португал, Британија и Француска - почело је да истражује и полаже право на природне ресурсе и људски капитал Америке, што је резултирало расељавањем и нестајањем неких домородачких народа, те успостављањем неколико насељеничко-колонијалних држава.^[1] Неке колоније европских досељеника - укључујући Нови Мексико, Аљаску, прерије/северне Велике равнице и „Северозападне територије“ у Северној Америци; превлака Тевантепек, полуострво Јукатан и Даријенски расцеп у Централној Америци; и северозападни Амазон, централни Анди и Гвајане у Јужној Америци, и даље су релативно рурални, ретко насељени и аутохтони у 21. веку, међутим неколико колонијалних држава досељеника, укључујући Бразил, Колумбију, Мексико, Аргентину и Сједињене Државе прерасле су у насељеничко-колонијална царства.^[2] Русија је започела колонизацију северозападног Пацифика, почев од средине осамнаестог века, у потрази за кожама за трговину крзном. Многе друштвене структуре, укључујући религије, политичке границе и лингва франке, које у 21. веку доминирају западном хемисфером су потомци структура које су настале у овом периоду.

Брза стопа раста богатства и моћи Европе била је непредвидива почетком 15. века, јер је била заокупљена унутрашњим ратовима и полако се опорављала од губитка становништва изазваног Црном смрћу.^[3] Снажно турско Османско царство је контролисало трговачке путеве према Азији, што је подстакнуло западноевропске монархе да трагају за алтернативама, и то је резултирало путовањима Кристофора Колумба и случајним поновним откривањем „Новог света”.

Потписивањем Тордесиљанског уговора 1494. године, Португалија и Шпанија су се сложиле да поделе Земљу на два дела, при чему је Португалија имала власт над нехришћанским земљама у источној половини, а Шпанија над западном. Шпанска потраживања су суштински укључивала читав амерички континент, међутим, Тордесиласким уговором источни врх Јужне Америке додељен је Португалији, где је успостављен Бразил почетком 1500-их. Град Сент Огастин, на данашњој Флориди, који су основали Шпанци 1565. године, сматра се најстаријем европским насељем у континенталним Сједињеним Државама које континуирано настањују Европљани.^[4]

Откриће Америке

Главни чланак: Откриће Америке

Први Европљани који су стигли до америчког копна су били Викинзи, који су открили североисточне делове континента почетком 10. века. Њихово откриће је заборављено, а Европљани су следеће путовање преко Атлантског океана предузели у 15. веку када је Кристифор Колумбо, ђеновљански морепловац и истраживач у служби Шпаније, стигао до карипских острва. Његова освајања су наставили многи други досељеници у служби Шпаније и других европски држава. Док је Шпанија своја освајања усмерила према Средњој и Јужној Америци, а Португал према простору Јужне Америке који данас чини Бразил, за просторе Северне Америке су се бориле превасходно Енглеска (од 1707. Уједињено Краљевство) и Француска мада су и друге европске државе са мање или више успеха своје колоније на простору Северне Америке. На готово свим просторима наступио је прогон локалног аутохтоног становништва тзв. америчких Индијанаца. Они су убијани и затварани у резервате. Одузимана им је земља и право на кретање. Процене су да их је пре доласка колонизатора било више од 100 милиона. Данас они још увек живе већином у резерватима и изолованим заједница и нема их више од 4 милиона.^[5]

Британска колонизација

Главни чланак: Британска колонизација Северне Америке

Прво стално насеље које су Енглези успоставили у Северној Америци је Џејмстаун 1607. године у данашњој Вирџинији. Убрзо су основана нова насеља као на пример Плимут 1620. године у Масачусетсу који су основали пуританци. Енглеска колонизација у Северној Америци се у 17. веку ограничила на источну обалу данашњег САД са оснивањем 13 колонија, од којих ће све функционисати као самоуправне заједнице са краљевском повељом као темељем правног система, народно представништво, гувернером и колонијалним судством. До краја 17. века, ових 13 колонија ће обухватати простор између Атлантског океана и Апалачких планина.

Француска колонизација

Главни чланак: Француска колонизација Северне Америке

Француско присуство у Северној Америци почиње од истраживања Жака Картијеа 1535-1536. године. Прво француско насеље у Северној Америци је било Порт ројал 1605. године и Квебек 1608. године, оба у заливу Сент Лоренс. Француска колоније никад нису стекле самоуправу коју су уживале енглеске колоније, њима је директно управљао краљ Француске преко својих гувернера.

Холандска колонизација

Главни чланак: Холандска колонизација Северне Америке

Холанђани су успоставили контролу над територијом данашњег града Њујорка у периоду од 1608.-1624, али је енглеска војска преузела колонију 1664. године, после чега је Нови Амстердам преименован у Њујорк.

Шпанска колонизација

Главни чланак: Шпанска колонизација Северне Америке

Шпанија је прва успоставила колонију на територији Северне Америке, оснивањем европских насеља на територији Флориде почев од 1508. године, али је главна пажња Шпаније била усмерена на освајање и колонизацију простора Средње и Јужне Америке.

Референце

1. Reséndez, Andrés. The Other Slavery : the Uncovered Story of Indian Enslavement in America / Andrés Reséndez. Boston: Houghton Mifflin Harcourt, 2016. Print.
2. „Imperialism at Home and Abroad”. saylordotorg.github.io. Приступљено 2021-01-16.
3. Taylor, Alan (2001). American Colonies. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-200210-0.
4. Blitz, Matt. „The Oldest City in the United States”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-29.
5. Američki Indijanci i dalje žive u rezervatima, Glas amerike 2005-03-25

Литература

• Bailyn, Bernard, ed (2005). Atlantic History: Concept and Contours. Harvard UP.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Bannon, John Francis. History of the Americas (2 vols. 1952), older textbook
• Bolton, Herbert E. (1933). „The Epic of Greater America”. The American Historical Review. 38 (3): 448—474. JSTOR 1837492. doi:10.2307/1837492.
• Davis, Harold E (1953). The Americas in History.. older textbook
• Egerton, Douglas R.; . (2007). The Atlantic World: A History, 1400–1888.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Eltis, David (2000). The Rise of African Slavery in the Americas..
• Eric Hinderaker; Rebecca Horn (2010). „Territorial Crossings: Histories and Historiographies of the Early Americas”. The William and Mary Quarterly. 67 (3): 395. JSTOR 10.5309/willmaryquar.67.3.395. doi:10.5309/willmaryquar.67.3.395.
• Lockhart, James, and Stuart B. Schwartz (1983). Early Latin America: A History of Colonial Spanish America and Brazil.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Merriman, Roger Bigelow. The Rise of The Spanish Empire in the Old World and in the New (4 vol. 1934)
• Morison, Samuel Eliot (1971). The European Discovery of America: The northern voyages, A.D. 500–1600.
• Morison, Samuel Eliot (1971). The European Discovery of America: The southern voyages, 1492–1616.
• Parry, J.H. The Age of Reconnaissance: Discovery, Exploration, and Settlement, 1450–1650 (1982)
• Sarson, Steven, and Jack P. Greene, eds. The American Colonies and the British Empire, 1607–1783 (8 vol, 2010); primary sources
• Sobecki, Sebastian (2015). New World Discovery. doi:10.1093/oxfordhb/9780199935338.013.141.
• Starkey, Armstrong (1998). European-Native American Warfare, 1675–1815. ISBN 978-0-8061-3075-0.. University of Oklahoma Press
• Vickers, Daniel, ed (2003). A Companion to Colonial America.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Altman, Ida and David Wheat, eds. The Spanish Caribbean and the Atlantic World in the Long Sixteenth Century. Lincoln: University of Nebraska Press. ISBN 978-0803299573.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)2019.
• Brading, D. A., The First America: the Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State, 1492–1867 (Cambridge: Cambridge University Press, 1993).
• Burkholder, Mark A. and Lyman L. Johnson (2019). Colonial Latin America (10th изд.). ISBN 978-0190642402. Oxford University Press 2018.
• Chipman, Donald E. and Joseph, Harriett Denise (1992). Spanish Texas, 1519–1821. Austin: University of Texas Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Clark, Larry R (2017). Imperial Spain’s Failure to Colonize Southeast North America: 1513 - 1587. TimeSpan Press.. updated edition to Spanish Attempts to Colonize Southeast North America (McFarland Publishing, 2010)
• Elliott, J. H. Empires of the Atlantic World: Britain and Spain in America, 1492–1830 (New Haven: Yale University Press, 2007)
• Gibson, Carrie. Empire's Crossroads: A History of the Caribbean from Columbus to the Present Day (New York: Grove Press, 2015)
• Gibson, Carrie (2019). El Norte: The Epic and Forgotten Story of Hispanic North America. New York: Atlantic Monthly Press.
• Gibson, Charles. Spain in America. New York: Harper and Row. ISBN 978-1299360297.1966.
• Goodwin, Robert (2019). América: The Epic Story of Spanish North America, 1493-1898. London: Bloomsbury Publishing.
• Hanke, Lewis (1965). The Spanish Struggle for Justice in the Conquest of America. Boston: Little, Brown, and Co..
• Haring, Clarence H. The Spanish Empire in America (London: Oxford University Press, 1947)
• Kamen, Henry (2004). Empire: How Spain Became a World Power, 1492–1763. HarperCollins.
• Lockhart, James and Stuart B. Schwartz (1983). Early Latin America: A History of Colonial Spanish America and Brazil. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0521299299.1983.
• Merriman, Roger Bigelow. The Rise of the Spanish Empire in the Old World and in the New (4 Vol. London: Macmillan, 1918) online free
• Portuondo, María M. Secret Science: Spanish Cosmography and the New World (Chicago: Chicago UP, 2009).
• Resendez, Andres (2016). The Other Slavery: The Uncovered Story of Indian Enslavement in America. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 448. ISBN 978-0544602670.
• Restall, Matthew and Fernández-Armesto, Felipe. The Conquistadors: A Very Short Introduction (2012) excerpt and text search
• Restall, Matthew and Kris Lane. Latin America in Colonial Times. New York: Cambridge University Press 2011.
• Thomas, Hugh. Rivers of Gold: the rise of the Spanish Empire, from Columbus to Magellan (2005)
• Weber, David J (1992). The Spanish Frontier in North America. Yale University Press.
• Cañeque, Alejandro (2013). „The Political and Institutional History of Colonial Spanish America”. History Compass. 11 (4): 280—291. doi:10.1111/hic3.12043.
• Herzog, Tamar (1. 6. 2018). „Indigenous Reducciones and Spanish Resettlement: Placing Colonial and European History in Dialogue”. Ler História (на језику: енглески) (72): 9—30. ISSN 0870-6182. doi:10.4000/lerhistoria.3146. Приступљено 2. 1. 2024.
• Weber, David J. "John Francis Bannon and the Historiography of the Spanish Borderlands: Retrospect and Prospect." Journal of the Southwest (1987): 331–363. See John Francis Bannon
• Weber, David J. (2005). „The Spanish Borderlands, Historiography Redux”. The History Teacher. 39 (1): 43—56. JSTOR 30036743. doi:10.2307/30036743.
• MacIas, Rosario Marquez; MacÍas, Rosario Márquez (1995). La emigración española a América, 1765–1824. Universidad de Oviedo. ISBN 9788474688566.
• Padden, Robert C. (1956). „The Ordenanza del Patronazgo of 1574”. The Americas (12): 333—354. JSTOR 979082. S2CID 145754699. doi:10.2307/979082.
• Schwaller, John F (1986). „The Ordenanza del Patronazgo in New Spain, 1574–1600”. The Americas. 42 (42): 253—274. JSTOR 1006927. S2CID 147053279. doi:10.2307/1006927.

Спољашње везе

• Насељавање САД - Нова Енглеска (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)
• Насељавање САД - Џорџија и Вирџинија (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)
• “The Political Force of Images,” Vistas: Visual Culture in Spanish America, 1520–1820.