Брза стопа раста богатства и моћи Европе била је непредвидива почетком 15. века, јер је била заокупљена унутрашњим ратовима и полако се опорављала од губитка становништва изазваног Црном смрћу.[3] Снажно турско Османско царство је контролисало трговачке путеве према Азији, што је подстакнуло западноевропске монархе да трагају за алтернативама, и то је резултирало путовањима Кристофора Колумба и случајним поновним откривањем „Новог света”.
Потписивањем Тордесиљанског уговора 1494. године, Португалија и Шпанија су се сложиле да поделе Земљу на два дела, при чему је Португалија имала власт над нехришћанским земљама у источној половини, а Шпанија над западном. Шпанска потраживања су суштински укључивала читав амерички континент, међутим, Тордесиласким уговором источни врх Јужне Америке додељен је Португалији, где је успостављен Бразил почетком 1500-их. Град Сент Огастин, на данашњој Флориди, који су основали Шпанци 1565. године, сматра се најстаријем европским насељем у континенталним Сједињеним Државама које континуирано настањују Европљани.[4]
Први Европљани који су стигли до америчког копна су били Викинзи, који су открили североисточне делове континента почетком 10. века. Њихово откриће је заборављено, а Европљани су следеће путовање преко Атлантског океана предузели у 15. веку када је Кристифор Колумбо, ђеновљански морепловац и истраживач у служби Шпаније, стигао до карипских острва. Његова освајања су наставили многи други досељеници у служби Шпаније и других европски држава. Док је Шпанија своја освајања усмерила према Средњој и Јужној Америци, а Португал према простору Јужне Америке који данас чини Бразил, за просторе Северне Америке су се бориле превасходно Енглеска (од 1707. Уједињено Краљевство) и Француска мада су и друге европске државе са мање или више успеха своје колоније на простору Северне Америке. На готово свим просторима наступио је прогон локалног аутохтоног становништва тзв. америчких Индијанаца. Они су убијани и затварани у резервате. Одузимана им је земља и право на кретање. Процене су да их је пре доласка колонизатора било више од 100 милиона. Данас они још увек живе већином у резерватима и изолованим заједница и нема их више од 4 милиона.[5]
Прво стално насеље које су Енглези успоставили у Северној Америци је Џејмстаун1607. године у данашњој Вирџинији. Убрзо су основана нова насеља као на пример Плимут1620. године у Масачусетсу који су основали пуританци. Енглеска колонизација у Северној Америци се у 17. веку ограничила на источну обалу данашњег САД са оснивањем 13 колонија, од којих ће све функционисати као самоуправне заједнице са краљевском повељом као темељем правног система, народно представништво, гувернером и колонијалним судством. До краја 17. века, ових 13 колонија ће обухватати простор између Атлантског океана и Апалачких планина.
Главни чланак: Француска колонизација Северне Америке
Француско присуство у Северној Америци почиње од истраживања Жака Картијеа 1535-1536. године. Прво француско насеље у Северној Америци је било Порт ројал 1605. године и Квебек 1608. године, оба у заливу Сент Лоренс. Француска колоније никад нису стекле самоуправу коју су уживале енглеске колоније, њима је директно управљао краљ Француске преко својих гувернера.
Главни чланак: Холандска колонизација Северне Америке
Холанђани су успоставили контролу над територијом данашњег града Њујорка у периоду од 1608.-1624, али је енглеска војска преузела колонију 1664. године, после чега је Нови Амстердам преименован у Њујорк.
Главни чланак: Шпанска колонизација Северне Америке
Шпанија је прва успоставила колонију на територији Северне Америке, оснивањем европских насеља на територији Флориде почев од 1508. године, али је главна пажња Шпаније била усмерена на освајање и колонизацију простора Средње и Јужне Америке.
Reséndez, Andrés. The Other Slavery : the Uncovered Story of Indian Enslavement in America / Andrés Reséndez. Boston: Houghton Mifflin Harcourt, 2016. Print.
Bailyn, Bernard, ed (2005). Atlantic History: Concept and Contours. Harvard UP.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
Bannon, John Francis. History of the Americas (2 vols. 1952), older textbook
Starkey, Armstrong (1998). European-Native American Warfare, 1675–1815. ISBN978-0-8061-3075-0.. University of Oklahoma Press
Vickers, Daniel, ed (2003). A Companion to Colonial America.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
Altman, Ida and David Wheat, eds. The Spanish Caribbean and the Atlantic World in the Long Sixteenth Century. ISBN978-0803299573.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза). Lincoln: University of Nebraska Press 2019.
Brading, D. A., The First America: the Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State, 1492–1867 (Cambridge: Cambridge University Press, 1993).
Chipman, Donald E. and Joseph, Harriett Denise (1992). Spanish Texas, 1519–1821. Austin: University of Texas Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Clark, Larry R (2017). Imperial Spain’s Failure to Colonize Southeast North America: 1513 - 1587. TimeSpan Press. updated edition to Spanish Attempts to Colonize Southeast North America (McFarland Publishing, 2010)
Elliott, J. H.Empires of the Atlantic World: Britain and Spain in America, 1492–1830 (New Haven: Yale University Press, 2007)
Gibson, Carrie. Empire's Crossroads: A History of the Caribbean from Columbus to the Present Day (New York: Grove Press, 2015)
Gibson, Carrie (2019). El Norte: The Epic and Forgotten Story of Hispanic North America. New York: Atlantic Monthly Press.
Gibson, Charles. Spain in America. ISBN978-1299360297.. New York: Harper and Row 1966.
Lockhart, James and Stuart B. Schwartz. Early Latin America: A History of Colonial Spanish America and Brazil. ISBN978-0521299299.. New York: Cambridge University Press 1983.
Merriman, Roger Bigelow. The Rise of the Spanish Empire in the Old World and in the New (4 Vol. London: Macmillan, 1918) online free
Portuondo, María M. Secret Science: Spanish Cosmography and the New World (Chicago: Chicago UP, 2009).
Cañeque, Alejandro (2013). „The Political and Institutional History of Colonial Spanish America”. History Compass. 11 (4): 280—291. doi:10.1111/hic3.12043.
Weber, David J. "John Francis Bannon and the Historiography of the Spanish Borderlands: Retrospect and Prospect." Journal of the Southwest (1987): 331–363. See John Francis Bannon