Кишна Река
насеље у Глоговцу, Косовски округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Кишна Река (алб. ) је насеље у општини Глоговац, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1.502 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а] Историјски и географски село Кишна Река припада Дреници. Након 1999. године село је познато и као Љумишт (алб. ) и Крујас (алб. ).
Кишна Река | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Глоговац |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.504 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 33′ 11″ С; 20° 53′ 27″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Апс. висина | 604 |
.svg)  Кишна Река Кишна Река на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 41000 |
| Позивни број | +383 (0)28 |
| Регистарска ознака | 02 |
Кишна Река је позната и под именима: Кржа Река и Кржна Река. Село се налази на благој узвишици која се зове Гурина. Изнад села је Клисура Кишна Река. Кроз село протиче поток Кишна Река. Изнад Кишне Реке налази се брдо и иа њему постоје темељи старе цркве, које народ зове Kisha. Около села налазе се брежуљци Чука и Макар лаз. До села је топоним Пештер. Кишна Река припада џематском типу дреничких села, са збијеним махалама. Уз куће и окућнице налазе се и баште, којима се поклања особита пажња и које се наводњавају. Сеоско гробље се налази у близини села. У селу постоји и сеоски хан. У старини је село било испод данашњег сеоског насеља у пољу. Из економске рачунице, то земљиште је претворено у обрадиво, а село се преселило под само брдо.[1]
Називи места имају ова имена: Gurina, Ara tё bregj'a, Livadhe, Razori, Dushk, Ravshtina, Si breg, Kroni i kotunit.
Према народној легенди код Албанаца у Кишној Реци, када је Краљевић Марко пролазио једном приликом преко Косова, јашући на своме Шарцу, свратио је у Кишну Реку, где је на камен стао заједно са својим Шарцем, па су им се у камену утиснуле ноге, те се тако и данас тај камен по Краљевићу Марку назива; Koma Markit (Kambё Markit). У атару Кишне Реке налази се и брдо Паленик, које је тај назив добило, према традицији, што су у древној старини ту постојале палате. Многе сеоске куће су имале или имају у окућници бунаре, чију воду употребљавају за пиће и друге кућевне потребе. Село има и колективну сеоску шуму.[1] У катастарском попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село „Книжа Река”, са 1З кућа, од тога је 11 српских, а 2 јерменске. Данас је то дреничко село Кишна Река. У наведеном попису из 1455. године, наводи се да је село имало један сезонски млин, чији се принос годишњи рачунао 120 акчи, а феудални доходак 15 акчи.[2]
Подаци порекла становништва по родовима из 1935. године:[3]
- Орлат (4 куће), од фиса Битић. Овај се род доселио 1835. године из Орлата, у Подрими, којом приликом се доселила 1 куhа, а у Орлату и данас имају своје братственике. Дуго времена су у Кишној Реци били чифчије на имању приштинског Алил-аге.
- Граћец (1 кућа), од фиса Соп. Пореклом су из Граћеца на Косову, одакле су пресељени у Медевце, па одатле у Кишну Реку 1895. године.
- Дугол (1 кућа), од фиса Гаш. Пореклом су из села Дуге, Дреници, одакле су 1865. године, прешли у село Нековце, па одатле 1885. године пресељавају се у Кишну Реку.
- Бајрактари (5 кућа), од фиса Шаљ. Пореклом су из Бањице у Дреници, одакле су се доселили 1815. године. Досељени су на имање које су купили од некога Гара-aгe из Вучитрна, а досељена је 1 кућа.
- Алшићи (6 кућа), ронђа Ђока, од фиса Бериша. Пореклом су из Албаније, одакле се доселила 1 кућа 1755. године.
- Гаровићи (3 куће), од фиса Шаљ. Овај род је пореклом из околине Призрена, одакле се доселила 1 кућа 1785. године. Од овога рода је 1815. године, 1 кућа одсељена у Вучитрн.
- Суљај (4 куће), од фиса Шаљ. Старином су од Шаље, у Албанији, а у Кишну Реку је досељена 1 кућа из Јуника, у Метохији 1775. године, због крвне освете је побегла.
- Нуај (9 кућа), од фиса Шаљ, српскога су порекла. Овај род припада братству Ћелај. Пореклом су из косовско-метохијских предела. У Кишну Реку су досељене 2 куће 1735. године. Затим, од овога рода се одселила 1 кућа 1785. године у Вучитрн. Старином су српскога порекла и припадају братству Ћелај.
- Живина, од фиса Кастрати, 5 кућа. Старином су из Бушата, Албанији, одакле се доселила 1 кућа 1695. године. Они свој фис називају и именом Кастрати-Хот. Миграциони пут овога рода из Албаније кретао се преко Ђаковичког хаса на Косово, па са Косова у Дреницу. Од овога рода је 1 кућа одсељена 1917. године у Глоговац, Дреници, па је одатле 1925. године, одсељена за Турску.
- Ћелај (10 кућа), од фиса Шаљ. Српскога су порекла и у братственичком сродству су се Нуовићима, из косовско-метохијских предела.
- Икол (4 куће), од фиса Кастрати. Пореклом су из Малесије, у Албанији, одакле се доселила 1 кућа 1805. године. Од овога рода се одселила 1 кућа 1835. године у село Градицу, у Дреници.
Према изнетоме, у 1935. године у Кишној Реци су обитавали само албански родови и то: 11 родова, са 52 куће. Од тога 2 рода са 19 кућа су српскога порекла.
Према статистичким подацима из 1914. године, Кишна Река је имала са засњеоком Бериш 4З2 становника.[4] Према статистичком попису становништва из 1921. године, Кишна Река је имала 281 становника, са 44 домаћинства.[5] Према попису становништва и 1948. године, Кишна Река је имала 550 становника, од тога 291 мушкихи 259 женских, са 64 домаћинства.[6]
| Година | 1914 | 1921 | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 432 | 281 | 550 | 577 | 658 | 844 | 1.044 | 1.396 | 1.504 |
 |
Етнички састав становништва
- Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
