Католичка црква у Хрватској

Католичка црква у Хрватској обухвата све институције и организације Католичке цркве на подручју Републике Хрватске. У обредном смислу обухвата римокатолике и гркокатолике. Организационо је подељена на 5 надбискупија и 11 бискупија, које чине четири метрополије: Загребачку, Сплитско-макарску, Ђаковачко-осјечку и Ријечку, те самосталну Задарску надбискупију и Војни ординаријат, који су директно подвргнути Светој столици.

Католичка црква у Хрватској
Загребачка катедрала
Основни подаци
Верски поглавар	Папа Фрања
Седиште	Ватикан, Рим
Јурисдикција	Католичка црква
Језик	латински и други језици
Календар	грегоријански
Број
Верских поглавара	Јосип Бозанић
Управних подручја	Хрватска
Верника	3.697.143

Историја

Загребачки надбискуп Алојзије Степинац на подворењу код усташког поглавника Анте Павелића (1941)

На просторима који данас улазе у састав Републике Хрватске, веома рано је дошло до појаве првих хришћанских заједница, које се на подручју римске провинције Далмације јављају већ током првих векова хришћанске историје.

Током 7. века, на те просторе се досељавају Хрвати и Срби, а њихово покрштавање је спроведено у периоду од 7. до 9. века. У прво време, све црквене установе хрватским и српским земљама још увек су припадале првобитном (правоверном) хришћанству, у оквиру кога су постојале само обредне разлике. У приморским крајевима практикован је стари латински и грчки обред, док је у хрватском и српском залеђу (почевши од друге половине 9. века) практикован и словенски обред, који су у те крајеве донели ученици Ћирила и Методија.^[1]

Највећи утицај на верске прилике у далматинском залеђу имала је стара Римска црква, која се почевши од 9. века постепено удаљавала од свеопштег (васељенског) православља, а затим је почетком 11. века и формално одступила од изворног симбола вере, прихвативши уметак Filioque,^[2] што је потом довело и до Великог раскола (1054).^[3]

Тиме је на хришћанском западу, уместо дотадашње (правоверне) Римске цркве, настала нова (филиоквистичка) Римска црква, која је у циљу апропријације (преузимања) свеопштег хришћанског наслеђа присвојила назив: Католичка црква.^[4] Коначно одступање Рима од хришћанског правоверја (православља) повукло је за собом и хришћане у Далмацији и Хрватској, чиме је означена прекретница у историји хришћанства на тим просторима.

Јанко Шимрак, крижевачки бискупски администратор (1941—1942) и бискуп (1942—1946), један од главних заговорника покатоличавања православних Срба у НДХ

У периоду од 11. до 20. века, развој католичке црквене организације на просторима који данас улазе у састав Републике Хрватске био је условљен честим политичким и друштвеним променама, које су повремено доводиле до стварања, спајања или укидања појединих бискупија.

За време Другог светског рата (1941—1945), знатан део католичког свештенства је на челу са загребачким надбискупом Алојзијем Степинцем подржао стварање Независне Државе Хрватске. Током ратних година, католичко свештенство је активно саучествовало у принудном и насилном покатоличавању православних Срба, које је спровођено на целокупном подручју НДХ. У томе се посебно истакао клерофашиста^[5] Јанко Шимрак, гркокатолички крижевачки администратор (1941) и бискуп (1942), који је почевши од 1941. године, заједно са загребачким надбискупом Алојзијем Степинцем учествовао у раду посебног одбора за спровођење покатоличавања.^[6][7]

Организација

Римокатоличке дијецезе у Хрватској, према стању из 2009. године

Загребачка метрополија

• Загребачка надбискупија
• Вараждинска бискупија
• Сисачка бискупија
• Бјеловарско-крижевачка бискупија
• Крижевачка гркокатоличка епархија

Ријечка метрополија

• Ријечка надбискупија
• Крчка бискупија
• Госпићко-сењска бискупија
• Поречко-пулска бискупија

Сплитско-макарска метрополија

• Сплитско-макарска надбискупија
• Дубровачка бискупија
• Хварска бискупија
• Шибенска бискупија

Ђаковачко-осјечка метрополија

• Ђаковачко-осјечка надбискупија
• Пожешка бискупија

Напомена: као подручна бискупија додељена је и Сријемска бискупија у Србији

Самостална надбискупија и Војни ординаријат

• Задарска надбискупија самостална надбискупија директно подвргнута Светој Ссолици
• Војни ординаријат — директно подвргнута Светој столици

Историјске бискупије

Бискупије које су делом или целом својом територијом се налазиле на подручју данашње Републике Хрватске:

• Макарска бискупија
• Марчанска бискупија
• Нинска бискупија
• Осорска бискупија
• Поречка бискупија
• Пулска бискупија
• Рапска бискупија
• Салонитанска надбискупија
• Сењско-модрушка бискупија
• Скрадинска бискупија
• Трогирска бискупија
• Книнска бискупија
• Пићанска бискупија
• Оточачка бискупија
• Корчуланска бискупија
• Новиградска бискупија
• Стонска бискупија
• Биоградска бискупија
• Модрушка бискупија
• Крбавска бискупија
• Сењска бискупија
• Загребачка бискупија

Некадашње бискупије, данас насловна бискупска седишта:

• Биоградска бискупија
• бискупија Цибалае (винковачка)
• бискупија Епидаурум (цавтатска)
• Корчуланска бискупија
• Книнска бискупија
• Крбавска бискупија
• Модрушка бискупија
• Наронска бискупија
• Нинска бискупија
• Новиградска бискупија
• Осорска бискупија
• Оточачка бискупија
• Пићанска бискупија
• Рабска бискупија
• Скрадинска бискупија
• Стонска бискупија
• Трогирска бискупија

Види још

• Конкордатска криза
• Католичка црква и усташе
• Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској

Референце

1. Живковић 2004.
2. Siecienski 2009, стр. 113.
3. Пузовић 2008.
4. Поповић 2007, стр. 331-336.
5. Basta 1986, стр. 203.
6. Слијепчевић 1966, стр. 680.
7. Basta 1986, стр. 142, 223.

Литература

• Basta, Milan (1986). Rat je završen 7 dana kasnije (5 изд.). Beograd: Privredni pregled.
• Bulajić, Milan (1992). Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis. 1. Beograd: Politika.
• Bulajić, Milan (1992). Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis. 2. Beograd: Politika.
• Dimić, Ljubodrag; Žutić, Nikola (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
• Димић, Љубодраг; Жутић, Никола (2017). Алојзије Степинац: Држава, црква, надбискуп (1934-1941). Београд: Филип Вишњић.
• Живковић, Тибор (2004). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век. Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
• Žutić, Nikola (2017). Ideologija i vjerska politika nadbiskupa Stepinca u Jugoslaviji 1934-1946. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
• Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske.
• Поповић, Радомир В. (2007). „Неке од највећих хришћанских јереси првог миленијума: аријанство, монофизитство, филиокве (filioque)”. Црква Христова и свет религије: Антологија православних виђења (2. допуњено изд.). Београд: Досије. стр. 331—336.
• Пузовић, Владислав (2008). Црквене и политичке прилике у доба Великог раскола 1054. године. Београд: Хришћански културни центар.
• Radić, Radmila (2014). „Jugoslavija i Vatikan 1918-1992. godine” (PDF). Annales: Anali za istrske in mediteranske študije. 24 (4): 691—702.
• Радонић, Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
• Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. 2. Минхен: Искра.
• Siecienski, Anthony Edward (2009). The Filioque: History of a Doctrinal Controversy. Oxford-New York: Oxford University Press.

Спољашње везе

• Устројство Католичке цркве у Републици Хрватској
• Историја Хришћанске цркве 1-2, ПДФ књиге
• Основне разлике Православне и Католичке цркве