Karl Ferdinand Kori

Karl Ferdinand Kori (češ. ; Prag, 5. decembar 1896 — Kembridž, 20. oktobar 1984) bio je češki biohemičar i farmakolog. Rođen je u Pragu^[3][4], tada teritoriji Austrougarske monarhije. Zajedno sa svojom suprugom Gerti Kori i argentinskim fiziologom Bernardom Husejom, dobio je Nobelovu nagradu 1947. godine^{[5][6][7][8][9]} za otkriće procesa razgradnje i ponovne sinteze glikogena i njegove uloge kao izvora i skladišta energije. Godine 2004. oboje su uvršteni u popis programa kao priznanje njihovom istraživanju u spoznaji metabolizma ugljenih hidrata.^{[10][11][12][13][14][15]}

Karl Ferdinand Kori
Datum rođenja	(1896-12-05)5. децембар 1896.
Mesto rođenja	Prag, Austrougarska
Datum smrti	20. октобар 1984.(1984-10-20) (87 год.)
Mesto smrti	Kembridž Masačusets, SAD
Državljanstvo	SAD
Polje	biohemija
Učenici	Artur Kornberg[1]
Poznat po	Metabolizam ugljenih hidrata
Nagrade	Nagrada Albert Lasker za bazno medicinsko istraživanje (1946) Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu (1947) Nagrada Vilard Gibs (1948) Član Kraljevskog društva (1950)[2]

Karl Ferdinand Kori sa svojom suprugom i nobelovkom, Gerti Kori, 1947.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Karl je sin Karla Isidora Korija (1865–1954), zoologa i Mari Lipić (1870.–1922).^[16] Odrastao je u Trstu, gdje je njegov otac radio kao direktor pomorske biološke stanice. U kasnoj 1914. familija Kori se seli u Prag i Karl se upisuje na medicinski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu. Za vreme studija upoznaje Gerti Terezu Radnic. Bio je ušao u Austrougarsku vojsku i služio u skijaškim odredima, ali kasnije je prebačen u sanitet, za što je osnovao i laboratoriju u Trstu. Krajem rata Karl završava studije, i diplomira medicinu zajedno s Gerti 1920 godine. Karl i Gerti venčaju se iste godine i rade zajedno u klinici u Beču.

Karijera

Karl je pozvan u Grac kako bi radio s Otom Levijem na izučavanju efekata vagusnog živca na rad srca (Levi će za ovaj rad dobiti Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1936). Dok je Karl radio u Gracu, Gerti je ostala u Beču. Godinu dana kasnije Karlu je ponuđeno mjesto u Državnom institutu za studije malignih bolesti (danas Rozvel Park kancer institut) u Bufalu, te se cila porodica Korijevih seli u Bufalo. Godine 1928. postaju državljani Sjedinjenih Američkih Država.

U Institutu u Bufalu, istraživanja Korijevih su imala fokus na metabolizmu ugljenih hidrata što je rezultiralo konačnim otkrivanjem Korijevog ciklusa 1929. Godine 1931. Karl prihvata mesto na medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u Sent Luisu. Započinje kao profesor farmakologije, a 1942. postaje profesor biohemije. U St. Luisu, Korijevi nastavljaju sa svojim istraživanjima na glikogenu i glukozi i opisuju proces glikogenolize, te identifikuju i sintetišu važan enzim glikogen fosforilazu. Za svoja istraživanja dobijaju Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1947. godine.

Gerti umire 1957. Karl se ponovo venčava s Anom Ficdžerald Džons 1960. Ostaje u Univerzitetu Vašington do 1966, kad se povlači s katedre u institutu za biohemiju. Postavljen je za gostujućeg profesora biološke hemije na Univerzitetu Harvard, ali je zadržao laboratoriju u Opštoj bolnici Masačusetsa, gde je nastavio svoja istraživanja na području genetike. Od 1968. do 1983. surađivao je s poznatom genetičarkom Salome Glikson-Velčom iz Albert Ajnštajnovog koledža za medicinu u Njujorku, do 1980-ih kad ga je bolest sprečila u daljem radu.^[17] Godine 1976. Karl je nagrađen s u medicini na Univerzitetu u Trstu. Karl deli zvezdu s Gerti na šetalištu poznatih u Sent Luisu.^[18]

Nagrade i priznanja

Osim što je osvojio Nobelovu nagradu, Kori je 1946. osvojio Nagradu Alberta Laskera za temeljna medicinska istraživanja, a 1959. Austrijski znak časti za nauku i umetnost.^[19] Godine 1950. izabran je za stranog člana Kraljevskog društva (ForMemRS),.^[2] a u njegovu čast nazvana je počasna profesura Karla Korija na Vašingtonovom univerzitetu, koju trenutno drži Kolin Nilols.^[20]

Reference

13. Carl Ferdinand Cori — Biographical Memoirs of the National Academy of Sciences
14. Ihde, A.J. Cori, Carl Ferdinand, and Gerty Theresa Radnitz Cori. American National Biography Online Feb 2000.
15. Carl and Gerti Cori and Carbohydrate Metabolism Архивирано 2013-01-12 на сајту from American Chemical Society National Historic Chemical Landmarks
16. Dolezal, Helmut, "Cori, Carl Isidor" in: Neue Deutsche Biographie 3 (1957), pp. 360.
20. Colin G. Nichols named Carl F. Cori Professor Архивирано на сајту (7. јануар 2016), Washington University in St. Louis, 21. 2. 2007.

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Karl Ferdinand Kori na Vikimedijinoj ostavi