Карашка жупанија

Карашка жупанија или Крашовска жупанија (лат. , мађ. ) је била жупанија, односно управна јединица Краљевине Угарске. Постојала је током два одвојена историјска периода, првобитно од 11. до 16. века, а затим поново од 1778. до 1881. године. Назив је добила по реци Караш, односно по утврђеном граду Крашову (данашње Карашево).

Карашка жупанија Comitatus Krasoviensis
11. век / 18. век—16. век / 19. век
Положај жупаније у 14. веку
Регија	Средња Европа
Земља	Краљевина Угарска
Догађаји
Статус	Бивша жупанија
Историја
• Успостављено	11. век / 18. век
• Укинуто	16. век / 19. век

Историја

Обновљена Карашка жупанија у саставу Краљевине Угарске, према стању из 1862. године

У средњем веку обухватала је јужне делове данашњег Баната, укључујући и град Вршац.^[1] Средином 16. века, ово подручје улази у оквир Кнежевине Трансилваније, која на тим просторима успоставља Лугошку и карансебешку бановину. Средином 17. века, целокупан простор долази под директну османску власт и постаје део Темишварског пашалука.

Успостављањем хабзбуршке власти током Аустријско-турског рата (1716-1718), формира се Тамишки Банат, који је био подељен на дистрикте. Тек након укидања ове територије обнавља се некадашња Карашка жупанија (1778), али са другачијим границама у односу на свој средњовековни опсег, пошто је обновљена жупанија обухватала тек део својих старих јужних области, којима су придодати и неки североисточни крајеви. Од 18. века, већину становника на подручју ове жупаније чинили су Румуни. У периоду од 1849. до 1860. године, територија ове жупаније налазила се у саставу Војводства Србије и Тамишког Баната. Карашка жупанија је 1881. године спојена са суседном Северинском жупанијом у нову Карашко-северинску жупанију.

Ердшомљо и Мезешомљо

Вршачка тврђава (средњовековни град Ердшомљо)

На подручју ове жупаније налазила су се два града, чији су стари мађарски називи били изведени из исте основе / Шомљо (срп. ), што је временом довело до настанка разних историографских и картографских недоумица, које су разрешене тек путем каснијих научних истраживања. Први град се називао Ердшомљо (мађ. ) или скраћено Ершомљо (мађ. ), што је значило Шомљо у гори (Шемљуг у гори), а реч је о даншњем Вршцу (Србија). Друго место се називало Мезешомљо, односно Мезошомљо (мађ. ), што је значило Шомљо у пољу (Шемљуг у пољу), а реч је о старом утврђеном граду код данашњег Великог Шемљуга (Румунија). Разрешењем тих питања постављена је основа за исправљање ранијих погрешних представа о историји поменутих места, која су припадала средњовековној Карашкој жупанији.^{[2][3][4][5][6][7]}

Срби у Карашкој жупанији

Још од средњовековног периода, на подручју ове жупаније живели су и Срби, чија су досељавања интензивирана током 15. века, услед османских продора у јужне српске области. Већ током прве половине 16. века, шире подручје у захвату Дунава, Тисе и Мориша било је претежно српско, услед чега су османске власти, чак и пре коначног освајања (1551-1552), читав тај простор означавале као Српски вилајет (тур. ). За време османске власти, тај простор је у црквеном погледу припадао Вршачкој епархији, која се налазила у саставу Српске патријаршије.^{[8][9][10][11][12]}

Референце

1. Крстић 2010б, стр. 77-102. sfn грешка: no target: CITEREFКрстић2010б (help)
2. Крстић 2016, стр. 27-55. sfn грешка: no target: CITEREFКрстић2016 (help)
3. Крстић 2010а, стр. 65-90. sfn грешка: no target: CITEREFКрстић2010а (help)
4. Крстић 2010б, стр. 77-82. sfn грешка: no target: CITEREFКрстић2010б (help)
5. Крстић 2011, стр. 193-212.
6. Крстић 2019.
7. Крстић 2020, стр. 157-188.
8. Ивић 1929.
9. Поповић 1955.
10. Крешић 2012, стр. 129-143.
11. Лемајић 2013, стр. 7-27.
12. Крстић 2022, стр. 49-60.

Литература

• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
• Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143.
• Крстић, Александар (2006). „Из историје средњовековних насеља југозападног Баната (15. век - прва половина 16. века)”. Зборник Матице српске за историју. 73: 27—55.
• Крстић, Александар (2010а). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90.
• Крстић, Александар Р. (2010б). „Вршац у средњем веку. I део: Од раног средњег века до краја 14. столећа” (PDF). Историјски часопис. 59: 77—102. Архивирано из оригинала 04. 11. 2019. г. Приступљено 26. 05. 2024.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Крстић, Александар Р. (2011). „Вршац у средњем веку. II део: Од почетка 15. до средине 16. столећа” (PDF). Историјски часопис. 60: 193—212. Архивирано из оригинала 04. 11. 2019. г. Приступљено 26. 05. 2024.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Крстић, Александар Р. (2019). Између брега и рита: Ер(д)шомљо-Вршац у средњем веку. Београд: Центар за напредне средњовековне студије.
• Крстић, Александар Р. (2020). „Историја једне картографске заблуде - Ершомљо (Вршац) на старим географским картама” (PDF). Историјски часопис. 69: 157—188.
• Крстић, Александар Р. (2022). „Срби у Банату током 15. и 16. века: Историографски резултати и могућности за будућа истраживања” (PDF). Attendite: Гласник Историјског архива у Кикинди. 18: 49—60. Архивирано из оригинала 20. 05. 2024. г. Приступљено 26. 05. 2024.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Лемајић, Ненад (2013). „Српско становништво Баната и Поморишја у XV и XVI веку” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 7—27.
• Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
• Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.