Контраобавештајна служба

Историја

Након доношења Устава ФНРЈ, 13. марта 1946. године, реорганизоване су сигурносно-обавештајне службе. Од Првог и Другог одсека ОЗНЕ формирана је при Министарству унутрашњих послова — Управа државне безбедности (УДБА), док је од Трећег одсека ОЗНЕ при Министарству народне одбране формирана — Контраобавештајна служба Југословенске армије (КОС).

Управа Контраобавештајне службе је 1. марта 1948. године ушла у састав Генералштаба Југословенске армије и постала њена управа. У Органе безбедности Контраобавештајна служба је преименована 23. марта 1955. године. Тада је из Генералштаба ЈНА измештена у Државни секретаријат за народну одбрану (ДСНО), а касније Савезни секретаријат за народну одбрану (ССНО). У организацијском саставу ДСНО (ССНО) постојала је Управа безбедности, а органи безбедности били су у формацијском саставу команди, јединица и установа војске и ССНО.

Након нестанка ЈНА и формирања Војске Југославије, 20. маја 1992. године, Управа безбедности је поново измештена из ССНО и враћена у Генералштаб ВЈ.

Контра-обавештајна служба играла је значајну улогу током распада СФРЈ, а њене најпознатије операције су — операција Лабрадор и Операција опера оријенталис, као и Афера Шпегељ и операција Штит.

Руководиоци

начелници Трећег одељења при Одељењу за заштиту народа (ОЗНА), 1944—1946:
- Јефто Шашић, 1944—1945
- Вјекослав Клишанић, 1945
- Иван Рукавина, 1945—1946

начелници Контраобавештајне службе при Генералштабу ЈНА, 1946—1955:
- Иван Рукавина, 1946—1947
- Блажо Јанковић, 1947—1948
- Ђоко Јованић, 1948
- Срећко Манола, 1948—1953
- Иван Рукавина, 1953—1955

начелници Управе безбедности при Савезном секретаријату за народну одбрану, 1955—1992:
- Иван Рукавина, 1955—1959
- Радо Пехачек, 1959—1960
- Срећко Манола, 1960—1963
- Мирко Буловић, 1963—1970
- Радован Војводић, 1970—1974
- Асим Хоџић, 1974—1980
- Георгије Јовичић, 1980—1984
- Стане Бровет, 1984—1988
- Ђорђе Миражић, 1988—1990
- Вулета Вулетић, 1990—1992

Спољашње везе