Аспект историје, са фокусом на западноевропску земљу Белгију From Wikipedia, the free encyclopedia
Историја Белгије протеже се пре оснивања модерне државе са тим именом 1830. године, и испреплетена је са земљама њених суседа: Холандије, Немачке, Француске и Луксембурга. Током већег дела своје историје, оно што је данас Белгија било је или део веће територије, попут Каролиншког царства, или је било подељено на низ мањих држава, међу којима су истакнуте Војводство Брабант, Округ Фландрија, Лијежско епископство и Округ Луксембург. Због свог стратешког положаја и историје као земље контакта различитих култура, Белгија је названа „раскрсницом Европе“; због бројних војски које се бориле на њеном тлу, названа је и „бојним пољем Европе“ или „кокпитом Европе“. Белгија је такође изванредна као европска нација која садржи и која је подељена језичком границом између француског језикалатинског порекла и немачкогхоландског језика.
У 12. веку нагли успон текстилне производње погодује развоју градова Брижа, Гента, Ипра и Антверпенa. У 13. и 14. веку честе су побуне градских привредника против патрицијата. У Стогодишњем рату (1337—1453) богати фландријски градови се због привредних разлога (увоз вуне), опредељују за Енглеску. У то доба процвата земљом управљају бургундске војводе.
Од 1477. Белгија припада династији Хабзбург те остаје у њеном поседу и након борби за бургундско наслеђе. Северни Брабант и део северне Фландрије је од 1648. године у саставу јужних покрајина, а од 1714, након рата за шпанско наслеђе, Белгија је поново аустријска. Антиаустријско расположење одразило се у устанку 1789. и проглашењу Уједињених Белгијских Држава. 1797. прикључена је Француској Републици.
Од 1960. повлачи се из Белгијског Конга и војно интервенише 1977. заједно са француском војском. Године 1951. краља Леополда III наследио је Бодуен I. Почетком 1960-их разграничена су језична подручја у Белгији. Од 1970. озакоњене су три заједнице (франкофонска/валонска, фламанска и немачка), а постепена федерализација резултовала је аутономијом три регије: Валоније, Фландрије и главног града Брисела.
Године 1993. на престо долази Алберт II. Пред крај 1990-их и почетком 2000-их утицајна је Либерална странка, у владајућој коалицији са странкама левице и еколошког покрета. Од 1999. премијер је Ги Верхофстат који је поново изабран 2003.
На белгијској територији su неандерталски фосили откривени су у Анжију 1829–30 и негде другде, неки од којих су из периода око 100.000 година пре нове ере.[1]
Најранија неолитска пољопривредна технологија северне Европе, такозвана ЛБК култура, досегла је исток Белгије у њеном најудаљенијем северозападном делу од свог места порекла у југоисточној Европи. Њена експанзија зауставила се у региону Хесбаје у источној Белгији око 5000. п. н. е. Белгијска ЛБК је запажена по употреби одбрамбених зидова око села, што се претпоставља да је било неопходно услед близине ловаца-сакупљача.[2][3][4]
Blom, J. C. H. and E. Lamberts, eds (2006). History of the Low Countries.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза) 504pp excerpt and text search; also „complete edition online”. Архивирано из оригинала 27. 05. 2012. г.
Goris, Jan-Albert, ed (1945). Belgium.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза). 522pp; a broad survey of history and culture
Humes, Samuel (2014). Belgium: Long United, Long Divided. comprehensive scholarly history
Carlier, Julie (2010). „Forgotten Transnational Connections and National Contexts: an 'entangled history' of the political transfers that shaped Belgian feminism, 1890–1914,”. Women's History Review. 19 (4): 503—522..
Conway, Martin (2012). The Sorrows of Belgium: Liberation and Political Reconstruction, 1944–1947. Oxford University Press. 512 pp. online review
Deprez, Kas, and Louis Vos, eds (1998). Nationalism in Belgium: Shifting Identities, 1780–1995.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза), 21 essays by scholars
Dumont, Georges-Henri. Histoire de Bruxelles. Biographie d'une capitale (Brussels 1997)
Fishman, J. S. Diplomacy and Revolution. The London Conference of 1830 and the Belgian Revolt (Amsterdam 1988).
Lorwin, Val R. "Belgium: Religion, class and language in national politics," in Robert Dahl, ed. Political Oppositions in Western Democracies. 1966. стр.147—87..
Pirenne, Henri. „The Formation and Constitution of the Burgundian State (Fifteenth and Sixteenth Centuries).”. The American Historical Review. 14 (3): 477,. April 1909 in JSTOR
Polansky, Janet L (1987). Revolution in Brussels 1787–1793.
Stanard, Matthew G. (2005). „Selling the Empire between the Wars: Colonial Expositions in Belgium, 1920-1940”. French Colonial History. 6: 159—178. JSTOR41935184. doi:10.1353/fch.2005.0010.
Stanard, Matthew G (2012). Selling the Congo: A history of European pro-empire propaganda and the making of Belgian imperialism. U of Nebraska Press.
Strikwerda, C. J (1997). Mass Politics and the Origin of Pluralism: Catholicism, Socialism and Flemish Nationalism in Nineteenth-Century Belgium. Lanham, MD and Leuven.
Strikwerda, C. J (1986). Urban Structure, Religion and Language: Belgian Workers (1880–1914). Ann Arbor.
Tollebeek, Jo. "Historical Representation and the Nation-State in Romantic Belgium (1830–1850)," Journal of the History of Ideas 59.2 (1998) 329–353 in Project Muse
VanYpersele, Laurence; Rousseaux, Xavier (2005). „Leaving the War: Popular Violence and Judicial Repression of 'Unpatriotic' Behaviour in Belgium (1918–1921),”. European Review of History. 12 (1): 3—22. ISSN1350-7486. Fulltext: Ebsco
Економска, културна и социјална историја
Blomme, J (1992). The Economic Development of Belgian Agriculture, 1880–1980. Leuven.
Clark, Samuel (1984). „Nobility, Bourgeoisie and the Industrial Revolution in Belgium”. Past & Present (105): 140—175. JSTOR650548. doi:10.1093/past/105.1.140.
Clough, Shepard B (1930). A history of the Flemish Movement in Belgium: A study in nationalism.
de Vries, Johan. "Benelux, 1920–1970," in C. M. Cipolla, ed. The Fontana Economic History of Europe: Contemporary Economics Part One. 1976. стр.1—71.
Deschouwer, Kris. "Ethnic structure, inequality and governance of the public sector in Belgium." Ethnic Inequalities and Public Sector Governance I UNRISD/Palgrave Macmillan, Basingstoke, 2006). online
Dhondt, Jan, and Marinette Bruwier in Carlo Cipolla, (1970). The Emergence of Industrial Societies-1. Fontana. стр.329—355.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Houtte, J. A. Van (1972). „Economic Development of Belgium and the Netherlands from the Beginning of the Modern Era,”. Journal of European Economic History. 1: 100—120.
Lijphart, Arend (1981). Conflict and coexistence in Belgium: the dynamics of a culturally divided society..
Stanard, Matthew G. "Belgium, the Congo, and Imperial Immobility: A Singular Empire and the Historiography of the Single Analytic Field,"French Colonial History (2014) 15 pp. 87–109.