Илије Настасе

Илије Настасе (рум. , 19. јул 1946) је бивши румунски тенисер. Вишеструки је победник гренд слем турнира у појединачној и у игри парова. Настасе је између 23. августа 1973. и 2. јуна 1974. био први на АТП листи. Један је од пет тенисера у историји који је успео да освоји више 100 АТП титула (57 у појединачној конкуренцији и 45 у игри парова).^[1] Освојио је седам гренд слем титула, две у појединачној конкуренцији, 3 у игри парова и 2 у игри мешовитих парова. Такође је четири пута победио на Тенис мастерс купу. Магазин Тенис га је 2005. године поставио на 28. место најбољих тенисера у периоду 1965-2005.

Илије Настасе
Датум рођења	(1946-07-19)19. јул 1946. (78 год.)
Место рођења	Букурешт, Краљевина Румунија
Држављанство	Румунија
Висина	182 cm
Пребивалиште	Букурешт, Румунија
Проф. каријера	1969—1985
Игра	десном руком (једноручни бекхенд)
Зарада	2.076.761 $
Победе—порази	755-287
Освојени турнири	87 (57 АТП)
Изгубљена финала	36
Најбољи пласман	1. (23. августа 1973)
Успех на гренд слем турнирима ОП Аустралије 1. коло (1981) Ролан Гарос П (1973) Вимблдон Ф (1972, 1976) ОП САД П (1972) Финале турнеје П (1971, 1972, 1973, 1975)
Парови
Победе—порази	480-209
Освојени турнири	45
Изгубљена финала	-
Најбољи пласман	10. (30. август 1977)
Успех на гренд слем турнирима — парови Ролан Гарос П (1970) Вимблдон П (1973) ОП САД П (1975)
Ажурирано: 14. новембра 2011..

Каријера

На почетку каријере 1966. Илије Настасе је путовао по свету и такмичио се са својим добрим пријатељем Јоном Циријаком. Њих двојица су се такмичили за Румунију у Дејвис купу, са којом су три пута били финалисти (1969, 1971, 1972). Своју прву титулу у појединачној конкуренцији Настасе је освојио у Кану 16. априла 1967. Настасе је 1970. године постао један од најбољих играча на свету а велики број тениских стручњака га је рангирао на шесто место иза Род Лејвера, Кена Роузвола, Џона Њукома, Тонија Роуча и Артура Еша. Настасеов високи пласман је био резултат његових победа у Риму и у Селисберију. Те године је са Циријаком је победио у игри парова на Ролан Гаросу. Наредне године, Настасе је изгубио у финалу Ролан Гароса од Јана Кодеша. На крају сезоне освојио је свој први Тенис мастерс куп.

Године 1972. је постао другопласирани тенисер на свету, првенствено захваљујући победи на Ју-Ес опену. Овај турнир је био једини у сезони на ком су учествовали сви најбољи тенисери на свету. Два месеца раније на Вимблдону је поражен од Стена Смита у чувеном финалу^[2] у пет сетова. Иако је Смит победио Настасе је побрао симпатије публике.^[2] Исте године поражен је од Смита у финалу Дејвис купа које је одржано у Букурешту али му се зато реванширао на Тенис мастерс купу где је освојио своју другу узастопну титулу. Током сезоне 1973. био је у изванредној форми^[2] јер је победио на 17 турнира, укључујући Ролан Гарос, такође је освојио и титулу у игри парова на Вимблдону а био је поново најбољи на Тенис мастерс купу, ту сезону је завршио на првом месту АТП листе. Те године је победио на седам од осам мечева у Дејвис купу а Ролан Гарос је освојио без изгубљеног сета. Такође је победио и у Риму, Квинсу, резултат који нико није поновио у опен ери. У наредне две сезоне највећи успеси Илије Настасеа су финала Тенис мастерс купа, 1974. је поражен у финалу од Гиљерма Виласа док је 1975. победио у финалу Бјерна Борга.

У првој половини 1976. Настасе је освојио четири турнира, није се такмичио на Аустралијан опену, на Ролан Гаросу није играо због учествовања у такмичењу . У другом делу сезоне поражен је од Борга у финалу Вимблдона и у полуфиналу Ју-Ес опена. Сезону је завршио на трећем месту АТП листе, иза Џимија Конорса и Бјерна Борга. У сезони 1977. играо је четвртфинале Вимблдона и Ролан Гароса, сезону је завршио као девети на АТП листи. Током наредних година није остварио значајније резултате. Повукао се у октобру 1985. као 39-годишњак.

Стил игре

Илије Настасе се сматра за једног од најталентованијих тенисера у историји, био је запажен како по свом тениском умећу тако и по забављању публике својим лудоријама и имитацијама. Чак је и током пресудних тренутака меча био у стању да направи неку лудорију, којом би забавио гледаоце.^[2] Због тога је добио надимак „букурештански лакрдијаш“. Настасе је без проблема играо и са основне линије као и сервис-волеј игру.^[3] Био је један од најбржих тенисера у то време а запамћен је и по одличним лоб ударцима и ретернима.

Гренд слем финала

Појединачно: 5 (2–3)

Исход	Година	Турнир	Подлога	Противник у финалу	Резултат
Финалиста	1971.	Ролан Гарос	шљака	Јан Кодеш	8–6, 6–2, 2–6, 7–5
Финалиста	1972.	Вимблдон	трава	Стен Смит	4–6, 6–3, 6–3, 4–6, 7–5
Победник	1972.	Ју-Ес опен	Трава	Артур Еш	3–6, 6–3, 6–7(1:5), 6–4, 6–3
Победник	1973.	Ролан Гарос	шљака	Никола Пилић	6–3, 6–3, 6–0
Финалиста	1976.	Вимблдон (2)	Трава	Бјерн Борг	6–4, 6–2, 9–7

Парови: 5 (3–2)

Исход	Година	Турнир	Подлога	Партнер	Противници у финалу	Резултат
Финалиста	1966.	Ролан Гарос	шљака	Јон Циријак	Кларк Гребнер Денис Ралстон	6–3, 6–3, 6–0
Победник	1970.	Ролан Гарос	шљака	Јон Циријак	Артур Еш Чарли Пасарел	6–2, 6–4, 6–3
Финалиста	1973.	Ролан Гарос	шљака	Џими Конорс	Џон Њуком Том Окер	6–1, 3–6, 6–3, 5–7, 6–4
Победник	1973.	Вимблдон	Трава	Џими Конорс	Џон Купер Нил Фрејзер	3–6, 6–3, 6–4, 8–9(3), 6–1
Победник	1975.	Ју-Ес опен	Трава	Џими Конорс	Том Окер Марти Рисен	6–4, 7–6

Мешовити парови: 3 (2–1)

Исход	Година	Турнир	Подлога	Партнер	Противници у финалу	Резултат
Победник	1970	Вимблдон	трава	Розмери Касалс	Олга Морозова Александар Метревели	6–3, 4–6, 9–7
Победник	1972.	Вимблдон	трава	Розмери Касалс	Ивон Гулагонг Коли Ким Ворвик	6–4, 6–4
Финалиста	1972.	Ју-Ес опен	Трава	Розмери Касалс	Маргарет Корт Марти Рисен	6–3, 7–5

Тенис мастерс куп[4]

Појединачно: 5 (4–1)

Исход	Година	Турнир	Подлога	Противник у финалу	Резултат
Победник	1971.	Париз	бетон (дворана)	Стен Смит	5–7, 7–6(4), 6–3
Победник	1972.	Барселона	бетон (дворана)	Стен Смит	6–3, 6–2, 3–6, 2–6, 6–3
Победник	1973.	Бостон	тепих	Том Окер	6–3, 7–5, 4–6, 6–3
Финалиста	1974.	Мелбурн	Трава	Гиљермо Вилас	7–6(6), 6–2, 3–6, 3–6, 6–4
Победник	1975.	Стокхолм	тепих	Бјерн Борг	6–2, 6–2, 6–1

Референце

1. „ATP Legends profiles – Ilie Nastase”.
2. „Octagon > Athletes & Personalities > Ilie Nastase”. Octagon-uk.com. 19. 7. 1946. Архивирано из оригинала 23. 3. 2010. г. Приступљено 17. 9. 2010.
3. „ATP Legends profiles – Ilie Nastase”. Архивирано из оригинала 10. 2. 2009. г. Приступљено 20. 11. 2011.
4. „List of Masters Cup Finals”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2009. г. Приступљено 20. 11. 2011.

Спољашње везе

• Профил Илије Настасеа на сајту АТП