Иваншчица

Иваншчица (такође и Иванчица) је највиша планина у Хрватској северно од реке Саве. Налази се у Хрватском загорју. Дуга је око 30 км, широка 9 км, а највиши истоимени врх је висок 1.061 метар.

Иваншчица
Географске карактеристике
Највиша тачка	Иваншчица
Ндм. висина	1.061 m
Координате	46° 10′ 32″ С; 16° 06′ 21″ И 46° 10′ 32″ С; 16° 06′ 21″ И
Географија
Иваншчица
Државе	Хрватска
Регије	Вараждинска жупанија
Област	Хрватско загорје
Група	Апли

Иваншчица представља природну баријеру између северног поречја реке Бедње и јужног дела у поречју Крапине. Према грађи и смеру кретања, то је најистичнији огранак Алпи у Хрватској. Потоци Ријека притока Крапине и Златарска Бистрица притока Бедње деле планину на највиши средњи део, запасдни (састоји се од два низа гребена и источни део (најнижи и геолошки најкомликованији).

Три четвртине планине планине (око 150 km²) покривено је шумом. На северној падини доња граница претежно букове шуме налази се на висини од 300 м, а на јужној од 400 м. Јужне падине су обрасле шумом букве, храста, граба, јеле, јавор и клена.

Подручје уз Иваншчицу је било рано насељено. На њеним падинамау периоду од века изграђени су многи средовековни замкови Пусти Лобор, Оштрц, Белец, Миленград, Гребенгред, Готаловац и Бела). На јужним странама планине налазили су се углавном поседи властеле, а на северним црквени. Од до прве половине века Белец су поседовали темплари, онда прелази у руке исусоваца од којих вероватно и потиче име Ивашчица.

На подножју јужне стране успева винова лоза, а нешто ниже пољопривредне културе. Сеоск насеља налазе се углавном на висини од 300—400 метара. На висини изнад 500 метара леже насеља Златарска Жељезница (540 м) и Покојац (520 м).

Планина има мркок угља олигоценске старости код Старог и Новог Голубовца, Зајазде и села Водице. Значајни су и каменоломи код Гаталовца и Лепоглаве (углавном дијабаз, андезит и доломит)

Спољашње везе

• О Иванчици
• PD Belišće