Златни рез 42
From Wikipedia, the free encyclopedia
Златни рез 42: Дјеца Козаре је предстојећи српски ратни драмски филм из 2025. године у режији Лордана Зафрановића, по сценарију Арсена Диклића и Зафрановића.[1][2][3]
| Дјеца Козаре | |
|---|---|
| Жанр | ратна драма |
| Режија | Лордан Зафрановић |
| Сценарио | Арсен Диклић Лордан Зафрановић Урошка Татомир |
| Продуцент | Жељко Јоксимовић Зоран Јанковић Урошка Татомир |
| Главне улоге | Мики Манојловић Аница Добра Милан Марић Леон Лучев Рене Биторајац Ирфан Менсур |
| Музика | Жељко Јоксимовић |
| Директор фотографије | Горан Воларевић |
| Сценограф | Миленко Јеремић |
| Продуцентска кућа | Минакорд продукција Кошутњак филм Нетфилм Филмски центар Србије Аудиовизуелни центар Републике Српске Телеком Србија |
| Година | 2025. |
| Трајање | Филм је у пост-продукцији |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| веза | |
Снимања су кренула у јулу 2022 године а настављена у мају 2023 године на локацијама у Србији и Републици Српској и трајала су до краја августа 2023 године.[4][5][6][7][8]
Премијера филма је планирана током 2025 године.[9][10][11][12][13][14]
Радња
Златни рез 42:Дјеца Козаре су професионални и животни пројекат Лордана Зафрановића у коме се бави једном од највећих тема у историји човечанства – темом зла.
Сценарио је инспирисан по истинитој причи о судбини десетине хиљаде деце с подручја Козаре која су током 2. светског рата одведена у логоре смрти - једине дечије логоре у Европи, смештене у фашистичкој НДХ.
Централна нит филма је судбина троје деце, сестре Зоре и њене двојице браће који су лета 1942 године са мајком бежали од фашиста дубичком цестом. Мајка и њена деца, гладни и жедни, су бежали заједно са стотинама изгнаника, мајка је завршила у Равензбургу, а деца су завршила у сабирном центру број 3, логору Јасеновац.[15]
Улоге
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Леон Лучев | Бобинац |
| Милица Станковић | Зора |
| Вук Трнавац | Баја |
| Предраг Мики Манојловић | Свети Вукашин |
| Ирфан Менсур | доктор Брунер |
| Мина Совтић | |
| Аница Добра | Диана Будисављевић |
| Милан Марић | |
| Рене Биторајац | |
| Вернер Ден | |
| Исидора Јанковић | |
| Миливој Беадер | |
| Бојан Навојец | |
| Павле Менсур | |
| Петар Бенчина | |
| Душанка Глид Стојановић | |
| Алексеј Бјелогрлић | Ловро |
| Миодраг Драгичевић | |
| Милена Васић | |
| Саша Јоксимовић | |
| Павлина Радовановић | |
| Раде Маричић | |
| Танасије Цакић | |
| Андрија Никчевић | |
| Ђорђе Николић | |
| Никола Брун | |
| Ева Рас | |
| Љубомир Николић | војни кувар |
| Сања Марковић | |
| Катарина Радивојевић | |
| Марко Јеремић | Бобинчев возач |
| Батан Богићевић | |
| Немања Станковић | |
| Лука Антонијевић | |
| Жарко Савић | |
| Младен Продан | |
| Јадранка Нанић | |
| Катарина Гојковић | |
| Анета Томашевић | |
| Ненад Ј Поповић | |
| Предраг Васић | |
| Дејан Карлечик | |
| Горица Поповић | |
| Јелена Граовац | |
| Бора Ненић | |
| Хана Хегедушић | |
| Слободан Миловановић | |
| Светислав Марковић | други усташки пијанац |
| Данина Могел | |
| Даниел Ковачевић | |
| Ферид Карајица | |
| Бранислав Ћалић | |
| Алекса Туцаков | |
| Верољуб Јефтић | |
| Џек Димић |
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.