Зидање Скадра
From Wikipedia, the free encyclopedia
Зидање Скадра је пјесма преткосовског циклуса српске епске народне поезије. Заснована је на мотиву људске жртве.[1][2]


Вријеме и мјесто
Догађаји описани у пјесми наводно су се догодили почетком 14. вијека.[3] Јован Томић је закључио да је пјесма настала у околини града Скадра, као што је сјеверна Албанија, Црна Гора или југозападна Херцеговина гдје је традиција породице Мрњавчевић била веома јака.[4] Његов закључак су касније подржали и други научници.[5] Војска коју су предводили краљ Вукашин Мрњавчевић и његов син Марко Мрњавчевић дошла је до Скадра у јуну 1371, али када су сазнали да велика османска војска напредује са истока кренули су на исток да се припреме за битку на Марици.[6]
Исти мотив је описан поезији насталој на другим језицима. Српска верзија се сматра главном јужнословенском верзијом. Она је и једина верзија која постоји у облику епске пјесме, док су мађарска, румунска и бугарска верзија баладе.[7] Српска верзија пјесме коју је забиљежио Вук Стефановић Караџић је најстарија забиљежена верзија легенде и прва која је стекла књижевну славу.[7]
Објављивање и прве реакције
Ова пјесма је први пут објављена 1815. године по верзији коју је забиљежио Вук Стефановић Караџић слушајући пјевање херцеговачког приповједача Старца Рашка из Колашина,[8] који је у почетку буне на дахије пребегао у Србији и настанио се у селу Сабанти, близу Крагујевца.[9] Вук је копију своје збирке народних пјесма 1824. године послао Јакобу Гриму, који је био посебно занесен „Зидањем Скадра”. Грим је пјесму превео на њемачки језик и додао да је „једна од најдирљивијих пјесама свих народа и свих времена”.[8][10] Јохан Волфганг Гете је такође објавио њемачки превод, али није дијелио Гримово мишљење јер је мислио да је дух пјесме „сујевјерно варварски”.[11]
Радња
Пјесма описује како три брата Мрњавчевића (Вукашин, Угљеша и Гојко) граде Скадар на ријеци Бојани. Гојко је приморан да живу зазида своју младу жену у зидине тврђаве као жртву коју тражи вила.[12] Према Вуку Стефановићу Караџићу, у то вријеме постојало вјеровање да је било немогуће изградити велику грађевину без људске жртве. Вук тврди да су људи избјегавали градилишта, јер су плашили да њихова сијенка може бити зазидана и да ће тада умријети без ње.[13] То вјеровање је у забаченим селима постојало и 1930-тих.[14]
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.