Здравко Мандић (Стригова, Поткозарје, Краљевина Југославија, 1935 — Нови Сад, Србија 16. август 2012) био је српски сликар акварела.
| Здравко Мандић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1935. |
| Место рођења | Стригова, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 16. август 2012. (76/77 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Србија |
Академију ликовних уметности завршио је у Београду у класи професора Зорана Петровића, а магистрирао на истој Академији у класи професора Мила Милуновића 1965. године. Члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) био је од 1963. године.
У Зрењанин се доселио 1965. године. Четири године касније запослио се у Савременој галерији у Зрењанину, где је на месту директора био од 1974. до одласка у пензију, 1994. године. Један је од оснивача Ликовне колоније Ечка. Укупно је приредио преко 150 самосталних изложби.[1]
Дела му се налазе у галеријама и у приватним колекцијама широм света.
Године 2010. обележио је педесет година рада.
Преминуо је 16. августа 2012. године у Новом Саду.
Године 1989. Здравко Мандић поклонио је колекцију од 24 ретроспективне слике Народном музеју Кикинда, уз услов да колекција буде стално изложена у Новим Козарцима. Временом је аутор повукао 7 слика, тако да легат броји 17 радова. Легат је смештен у Уметничкој галерији Здравко Мандић у Новим Козарцима.
Добио је више престижних награда за сликарство у земљи и иностранству, а најзначајније су му Масарикова награда у Прагу, Велика награда на Бијеналу југословенског акварела у Карловцу, награда на Тринаестоновембарском салону на Цетињу и многе друге. Године 2001. добио је Награду Сава Шумановић.[2][3]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
