За другу употребу, погледајте страницу
Хум .
Захумље или Захумска земља , односно Хум или Хумска земља (грч. , лат. ) називи су за српску средњовековну област која је обухватала део горње (јужне) Далмације , приближно од реке Неретве до града Дубровника , са припадајућим залеђем и острвима. Област су настањивали Захумљани (грч. ), који су били Срби . Током раног средњег века , на том подручју постојала је српска кнежевина , чији су најзнаменитији кнежеви били Михаило Вишевић (10. век) и Мирослав Завидовић (12. век). Као удеона област у саставу великожупанске Србије и средњовековне Краљевине Србије , често је помињана у проширеним насловима српских краљева из династије Немањића , под чијом је влашћу остала све до треће деценије 14. века . Потом је потпала под власт босанских банова и потоњих краљева Срба и Босне из династије Котроманића , у чијим је проширеним титулама такође често помињана. Током 15. века , потпала је под власт великашке породице Косача , поставши једна од области које су 1448 . године ушле у састав новоствореног Војводства Светог Саве . Потоње османско запоседање ове области започело је након 1465 . године, а довршено је укључивањем читавог подручја у састав новоствореног Херцеговачког санџака .
Кратке чињенице Захумље / Захумска земљаХум / Хумска земља, Географија ...
Затвори
У историјским изворима , називи ове области јављају се у два основна облика (Захумље или Захумска земља , односно Хум или Хумска земља ), а сваки од тих назива се даље јавља у разним правописним варијантама, како на српском тако и на страним језицима (грчки , латински , италијански ). Обласно име води порекло од назива за земљу која лежи иза хума (брда), што је већ у 10. веку било познато византијском цару и писцу Константину VII Порфирогениту (945-959).
Према Порфирогениту, Захумљани су били Срби , исто као и Травуњани и Неретљани , становници сусених области Травуније и Неретљанске крајине , што се изричито наводи у царевом историографском делу под називом О управљању царством . Тадашњи опсег српског етничког простора у приморским областима потврђују и вести франачког хроничара Ајнхарда , који је у својим „Аналима франачког краљевства “ забележио, под 822 . годином, да су Срби народ који држи велики део Далмације ( ).
Распрострањеност хришћанских храмова у средњовековној Босни и Захумљу
Најстарији познати владар Захумља био је кнез Михајло Вишевић из прве половине 10. века. Каснији обласни владари Захумља помињу се у позном Летопису попа Дукљанина , али по правилу без потврде у другим изворима, уз изузетак који се односи на кнеза Љутовида из прве половине 11. века. У време успона великожупанске Србије у другој половини 12. века, Хумском земљом је као удеоном облашћу владао кнез Мирослав , брат српског великог жупана Стефана Немање . Мирослав је био ожењен сестром босанског бана Кулина . Затим следе потомци Мирослава, кнез Тољен и потоњи Тољен II , кнез северног Захумља. Петар је био кнез Захумља у распону од 1198. до око 1227. године. Андрија је следио као кнез јужног Захумља 1250 . Затим Богдан, жупан Захумља од 1249 . до 1252 . године, који је владао заједно са Радославом (1249). Краљевић Стефан Константин је био кнез Захумља и наследник српског престола (1321). У време распада Српског царства, делом Хумске земље владао је кнез Војислав Војиновић . Целом облашћу је касније овладао војвода Сандаљ Хранић Косача , кога је наследио Стефан Вукчић Косача , први војвода од Светог Саве (1448), под чијом се влашћу налазила и Хумска земља. Област је након 1465 . године потпала под османску власт, а потом је укључена у састав новоствореног Херцеговачког санџака .
Српске области и градови у 9. и 10. веку
Извори
Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum . 1 . Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum . 2 . Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.
Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
Mošin, Vladimir , ур. (1950). Ljetopis popa Dukljanina . Zagreb: Matica hrvatska.
Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni . Pesaro: Apresso Girolamo Concordia.
Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена . Београд: Српска књижевна задруга.
Острогорски, Георгије ; Баришић, Фрањо, ур. (1966). Византијски извори за историју народа Југославије . 3 . Београд: Византолошки институт.
Острогорски, Георгије ; Баришић, Фрањо, ур. (1971). Византијски извори за историју народа Југославије . 4 . Београд: Византолошки институт.
Pertz, Georg Heinrich, ур. (1845). Einhardi Annales . Hanover.
Scholz, Bernhard Walter, ур. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories . University of Michigan Press.
Thurn, Hans, ур. (1973). Ioannis Scylitzae Synopsis historiarum . Berlin-New York: De Gruyter.
Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит” . Византијски извори за историју народа Југославије . 2 . Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
Flusin, Bernard; Cheynet, Jean-Claude, ур. (2003). John Scylitzès: Empereurs de Constantinople . Paris: Lethielleux.
Шишић, Фердо , ур. (1928). Летопис Попа Дукљанина . Београд-Загреб: Српска краљевска академија.
Wortley, John, ур. (2010). John Skylitzes: A Synopsis of Byzantine History, 811–1057 . New York: Cambridge University Press.
Литература
Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије” . Зборник Историјског музеја Србије . 20 : 45—126.
Благојевић, Милош (1997). Државна управа у српским средњовековним земљама . Београд: Службени лист СРЈ.
Благојевић, Милош (2009). Захумско-херцеговачка епископија и митрополија од оснивања до краја XIX века . Београд: Свет књиге.
Благојевић, Милош (2011). Српска државност у средњем веку . Београд: Српска књижевна задруга.
Благојевић, Милош ; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности . 1 . Нови Сад: Огранак САНУ.
Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве” . Историја српског народа . 1 . Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века . Београд: Евро.
Живковић, Тибор (2002). Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025) . Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
Живковић, Тибор (2004). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век . Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
Ивановић, Радомир (1960). „Средњовековни баштински поседи Хумског епархијског властелинства” . Историјски часопис (9-10: 1959): 79—95.
Исаиловић, Невен (2021). „Хум и Хумска земља у титулатури средњовековних владара и великаша” (PDF) . Српско писано насљеђе и историја средњовјековне Босне, Хума и Травуније . Бања Лука: Филолошки факултет; Филозофски факултет. стр. 13—37. Архивирано из оригинала 29. 06. 2024. г. Приступљено 29. 06. 2024 .
Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку . Београд: Историјски институт САНУ.
Мишић, Синиша (1996). Хумска земља у средњем веку . Београд: DBR International Publishing.
Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века . Београд: Магелан Прес.
Љубинковић, Радивоје (1959). „Хумско епархиско властелинство и црква Светога Петра у Бијелом Пољу” (PDF) . Старинар . 9-10 (1958-1959): 97—124.
Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије . Београд: Просвета.
Острогорски, Георгије (1970). Византија и Словени . Београд: Просвета.
Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century” (PDF) . Старинар . 51 (2001): 171—184.
Порчић, Небојша (2016). „Прилог историографским портретима хумског кнеза Мирослава и његових потомака” . Споменица др Тибора Живковића . Београд: Историјски институт. стр. 203—220.
Руварац, Иларион (1901). О хумским епископима и херцеговачким митрополитима до године 1766 . Мостар: Пахер и Кисић.
Ћирковић, Сима (1964a). Историја средњовековне босанске државе . Београд: Српска књижевна задруга.
Ћирковић, Сима (1964b). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба . Београд: Научно дело.
Ћирковић, Сима (1964c). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни” . Зборник Филозофског факултета у Београду . 8 (1): 343—370.
Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку . Београд: Идеа.
Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима . Београд: Equilibrium.
Ćirković, Sima (2014) [1964]. „The Double Wreath: A Contribution to the History of Kingship in Bosnia” . Balcanica . 45 : 107—143.
Ћирковић, Сима ; Михаљчић, Раде , ур. (1999). Лексикон српског средњег века . Београд: Knowledge.
Ћоровић, Владимир (1933). Историја Југославије . Београд: Народно дело.
Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне . Београд: Српска краљевска академија.