From Wikipedia, the free encyclopedia
Заоставштина Вука Стефановића Караџића у Библиотеци и Архиву САНУ чини лична библиотека Вука Караџића (која се састоји од 49 наслова или 55 књига), рукописе, преписке са знаменитим личностима из културног, научног и политичког живота из 19. века, сакупљену грађу за српске народне епске и лирске песме, приче, пословице, загонетке и породичну преписку.[1]
Библиотеку Вука Стефановића Караџића (1787-1864), а то је све што је сачувано од Вукових личних књига (49 наслова - 55 књига), данас се чува у Библиотеци Српске академије наука и уметности.[2]
Пошто је највећи број Вукових књига у Србију уништен у пожару Народне библиотеке априла 1941. године, вредност ове збирке у Библиотеци САНУ утолико већа. У тој малој збирци је и 40 књига објављено на немачком језичком подручју, у највећем броју на немачком језику, које садрже бројне коментаре Вука Караџића.[3]
Вук је из Србије у Беч дошао са двадесетак књига, а када је умро била је то богата приватна билиотека средином деветнаестог века у којој се налазило око 1.300 наслова.
После Вукове смрти највећи број књига завршио је овако:
Од свих књига из Вукове личне библиотеке сачувано је само 49 наслова (55 примерака) књига у Библиотеци САНУ, затим Српски рјечник из 1852. који се налази у Архиву САНУ, део овог истог Рјечника у Вуковом и Доситејевом музеју и Галетијев географски приручник у Народној библиотеци, који је раније припадао Географском заводу.[4]
Ова збирка има именско-предметну картотеку и картотеку Вукове заоставштине, која је сврстана у осам инвентарских књига и инвентаре и спискове (пописе) обрађених заоставштина које некада садрже и до 10.000 појединачних докумената.[lower-alpha 1]
Заоставштина Вука Стефановића Караџића која се чува у Архиву САНУ садржи његове рукописе, обимну преписку са знаменитим личностима из културног, научног и политичког живота свога времена, сакупљену грађу за српске народне епске и лирске песме, приче, пословице, загонетке и породичну преписку.
Рукописи су писани на српском језику, а има их писаних и црквенословенском варијантом, као и оних (појединих) који су писани на латинском, руском, француском, енглеском, немачком, италијанском, мађарском, турском, грчком и другим језицима.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
