Живко Драговић

Живко Драговић (Велестово, 12. фебруар 1854 — Цетиње, 11. јул 1928) био је српски политичар, професор и писац.

Живко Драговић
Живко Драговић
Датум рођења	(1854-02-12)12. фебруар 1854.
Место рођења	Велестово, Књажевина Црна Гора
Датум смрти	11. јул 1928.(1928-07-11) (74 год.)
Место смрти	Цетиње, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Живот

Његова мајка Крстиња је била ћерка Јована Јововића из Марковине, коме су браћа од стрица били поп Мило и поп Лука Јововић. Брат Живка Драговића је био Марко Драговић, српски историчар и професор. Та фамилија је дала још познатих и утицајних личности. На Цетињу завршава основну школу и Богословију. Потом ради као учитељ на Његушима и Љуботињу. У Петрограду је изучио Духовну академију. На школовању у Паризу је био годину дана. Слушао је право и философију 1888. По повратку, на Цетињу је од 1883. - 1909. био истовремено професор Гимназије, Богословије и Дјевојчког институра царице Марије. Уређивао је часопис Лучу. Написао је прву пјесму првог броја Луче и посветио ју је војводи Мирку Петровићу, сину књаза Николе и покровитељу друштва Горски Вијенац, које је издавало часопис. У њој, поред осталога пише: ...Зећанин је стари био, Стража Српству у слободи, њим се Србин поносио, И у згоди и незгоди... И у књигу српске славе...^[1] Више пута је одликован. Имао је руски орден Свете Ане, француску Академску палму, Данилов орден 2.,3.,4. и 5. степена и друга одликовања. У име Чевско-бјеличке капетаније био је заступник у Подгоричкој скупштини када су уједињене Србија и Црна Гора 1918. ^[2]

Извори

1. Драговић, Живко (1895). Луча, година 1., свеска 1., за јануар, Његвој свјетлости Књазу Мирку (PDF). стр. 3, 4.
2. Јововић, Васиљ (2023). Светигора, бр. 317., Драговићи Живко и Марко - Ппросвјетне прилике у Црној Гори у другој половини 19. и почетком 20. вијека. Цетиње: Светигора. стр. 20, 21.