Жарко Миладиновић

Жарко Миладиновић (Ердевик, код Шида, 16. јун 1862 — Рума, 25. јун 1926) био је српски политичар и правник.^[1]

Жарко Миладиновић
др. Жарко Миладиновић
Датум рођења	(1862-06-16)16. јун 1862.
Место рођења	Ердевик, Аустријско царство
Датум смрти	25. јун 1926.(1926-06-25) (64 год.)
Место смрти	Рума, Краљевина СХС

Споменик Жарку Миладиновићу у Руми

Биографија

Школовао се у Новом Саду (до 1882), Осјеку, а правне науке је студирао и завршио у Београду (Бечу!) где је и докторирао.^[1]

Потом је започео своју адвокатску, а касније и политичку каријеру у Руми од 1893. године. Био је члан Српске народне радикалне странке, а касније и у самом њеном врху.

Био је ожењен Миленом (1874—1928).^[2]

Каријера

• 1895. био је иницијатор оснивања филијалле ДД "Браство" у Руми. На политичком збору у Руми организованим тим поводом председавао је. Био је то његов први значајан иступ у јавности.^[3].
• 1897. године је покренуо први српски правни лист „Српска самозаконија“.
• 1902. године изабран је за посланика СНРС. Постао је политичко-правни саветник за питања српске аутономије.
• 1909. године ухапшен је од стране аустроугарских власти под оптужбом за велеиздају због врбовања добровољаца и слања оружја за Краљевину Србију. Суђење је спроведено у Загребу, а након неколико месеци је пуштен услед недостатка доказа. У Руми му је потом приређен величанствени дочек. А из фијакера који га је дочекао на станици су испрегнути коњи и сами Румљани су вукли фијакер до центра града, где је одржан велики митинг.

Насловна страна првог броја Српске самозаконије

До смрти био је члан Главног одбора НРС, а у једном мандату и министар пошта и телеграфа Краљевине СХС. Његова кућа у Главној улици надомак старог вашаришта је познато место. Умро је 1926. године и сахрањен у Руми. Тестаментом је сву своју имовину оставио граду Руми. Споменик у овом месту му је откривен 26. маја 1935.^[4]

Библиографија

• Тумач повластица, закона, уредаба и других наређења српске народне црквене автономије у Угарској, Хрватској и Славонији - Нови Сад : Издање штампарије Ђорђа Ивковића, 1897.
• ПРАВНИ лекови Дра Миливоја Миладиновића адвоката у Ст. Пазови, Ђорђа Красојевића адвоката у Карловцих, Дра Жарка Миладиновића адвоката у Руми, и Дра Јована Радивојевића адвоката у Земуну против решитаба Кр. судбеног стола у Митровици и Кр. банског стола у Загребу у дисциплинарном предмету : намењено једино пресветлој господи већницима Вис. кр. стола седморице. - Рума : Штампарија Петровића и Војновића, 1902.
• Нови закони у Црној Гори : законодавно разматрање - У Новоме Саду : Српска штампарија С. Милетића, 1903.
• Митрополијска уредба. : нове автономне уредбе IV. - У Новом Саду : Српска штампарија Светозара Милетића, 1905.
• Политичка свест : савремена реч - Ср. Карловци : Српска Манастирска штампарија, 1908
• Jus inspectionis = Врховни државни наѕор или Држава и самоуправа (автономија) : државна студија уз особити поглед на српску народну црквену автономију у Карловачкој митрополији српској - У Срем. Карловцима : Српска манастирска штампарија, 1909.
• Говор Дра Жарка Миладиновића : држан у XIII. седници српског народног црквеног сабора : по стенографским белешкама. - У Руми : Штампарија Ђорђа Петровића, 1910.
• Сахрана сагоревањем и правда (правосуђе) - Б. м. : б. и., 1924
• Стечена права = Jura quaesita : монографија - Београд : Г. Кон, 1926
• Парламентарно право интерпелације = Le droit d'interpellation = Das Parlam. Interpellationsrecht : проучавање о правно-хисториском развитку и правном сравњењу, једином до најновијег времена, у разним државама, нарочито нашој и балканским, са врло кратким савезним погледима на модерну одговорност министара и парламентску контролу над управом државе / написао Жарко Миладиновић ; рукопис исправио, допунио Миливој Миладиновић. - Суботица : М. Миладиновић, 1929.
• Централизација и децентрализација - Нови Сад : Штампарија Супек и Јовановића

Референце

1. „Миладиновић Жарко”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 29. 1. 2019.
2. Милена иницирала подизање првог споменика чика Јови Змају („Вечерње новости”, 12. август 2016)
3. "Годишњак Завичајног друштва "Бешка", Бешка 2/2011.
4. „Политика”, 27. мај 1935