ЖС серија 812

ЈЖ/ЖС серија 812 су путничка дизел-моторна кола које су израђивани у фабрици вагона Гоша у Смедеревској Паланци од 1959. до 1969, а по лиценци немачке фирме Ирдинген, популарног зван шинобус.

ЖС серија 812 у станици Сента.

Произведено је укупно 270 гарнитура, које су масовно замениле 1960-их и почетком 1970-их година парне локомотиве на локалним пругама Југославије.

Већи број гарнитура Гоша 812 је због своје дотрајалости искључен из железничког саобраћаја, а док преостале гарнитуре, Железнице Србије, постепено замењују са гарнитурама серије ДМВ 711 почев од марта 2012.

Код љубитеља железнице важи за једно од најомиљенијих железничких возила на овим просторима.

Порекло и производња

Гошине сребрне стреле на насловној страни листа железничара Сигнал из Краљева, 1962. г.

Почетком 1950-их, одлучено је да се увезе значајан број дизел-моторних возова који ће саобраћати на локалним пругама, односно пругама са мањим бројем путника. Након истраживања донета је одлука да се купи ДМК Ирдинген модел ВТ 95 серије К-1. Првих 10 гарнитура, црвене боје, су стигле 1955. године и успешно су прошле пробне вожње на домаћим пругама. Одлучено да се откупи лиценца за њихову израду чиме се хтела постићи прихватљива цена за масовнију замену парних локомотива али и стабилност у њиховом одржавању. Производња је почела у у фабрици вагона Гоша у Смедеревској Паланци која је прве гарнитуре, сребрне боје, испоручила железници 1959. године.

Основни састав гарнитуре чине моторна кола МК + приколица ПК. На моторним колима уграђен је четворотактни дизел-мотор типа Büssing U10, максималне брзине 90 . Преносник снаге је механички са хидроспојком, са 6 степена преноса снаге. У увозној серији кочница је ваздушна типа Кнор, шинска кочница има само на моторним колима од 051 па надаље, које су фрикционе. У синхроном раду могу да саобраћају 4 гарнитуре, серијског броја од 039 па надаље.

Назив

Службени назив овог железничког возила је био ДМК серија 812 - сребрна стрела.^{[тражи се извор]} Одмах након увођења у железнички саобраћај понео је надимак ‘’зец’’ због знатно веће брзине које је постизао у односу на дотрајале парне локомотиве. Међутим, након извесног времена усталио се међу путницима надимак ‘’шинобус’’ због његовог оригиналног порекла и немачког назива за овакав тип железничких возила Schienenbus.

Технички подаци

Уердинген двомоторни напреднији модел ВТ - 98 са постољем за пријем путника. Данас саобраћа у вожњама носталгије на железницама Немачке.

Гоша ЈЖ/ЖС серија 812

Параметер	Подаци
Посада	моторвођа + кондуктер
Дужина основне гарнитуре	26,6 м
Дужина сандука МК	12,7 м или 10,5 м
Сопствена маса МК	25,4 т
Сопствена маса ПК	10,2 т
Висина изнад ГИШ	3.300 мм
Пречник точка	900 мм
Погон	Büssing U10
Снага дизел-мотора	110 kW
Седишта МК	60
Стајање МК	38
Седишта у приколици	64
Стајање у приколици	38

Галерија

• 
  ЖС 812 код Буђановца
• 
  ЖС 812 поред ЖС 441 у станици Рума
• 
  ЖС 812 у станици Банатско Милошево

Спољашње везе

• Шинобус у станици Палић на веб-сајту