немачка оперска певачица From Wikipedia, the free encyclopedia
Ерна Бергер ( ; Дрезден, 19. октобар 1900 — Есен, 14. јун 1990) била је немачкa оперска певачица (сопран). Била је најпознатија по својој изведби Краљице ноћи и Констанце.
Ерна Бергер | |
|---|---|
.jpg) Биста Ерне Бергер у њеном родном месту | |
| Име по рођењу | Ерна Бергер |
| Датум рођења | 19. октобар 1900. |
| Место рођења | Дрезден, Немачко царство |
| Датум смрти | 14. јун 1990. (89 год.) |
| Место смрти | Есен, Западна Немачка |
| Занимање | Оперска певачица |
Рођена у Дрездену у Немачком царству, Бергер је провела неколико година као дете у Индији, Бразилу и Парагвају. У Парагвају је касније радила као службеница и професорка клавира, пре него што је позајмила довољно новца за пут назад у Немачку. Са 26 година, обезбедила је позицију сопрана у Опери Земпер у Дрездену, где је имала свој први успех као Ханелa у опери Пола Гренера заснованoj на драми Герхарта Хауптмана Успење Ханеле.[1] Касније је била првакиња у Бечкој државној опери, Берлинској државној опери (1934–1946) и Немачкој опери у Берлину. Одржала је концерте у Јапану, Сједињеним Државама и Аустралији. Била је на Гебелсовој листи богу милих (Gottbegnadeten) као уметница од великог значаја за нацистичку државу.[2]
Њен опус садржи комплетне снимке Чаробне фруле (као Краљице ноћи, дириговао сер Томас Бичем, 1937–1938), и Риголета, са Јаном Пирсом и Леонардом Вореном, под диригентском палицом Рената Челинија (1950). Бергер се појавила у Метрополитен опери током сезона 1949/50 и 1950/51, у Дер Розенкавалиру (Витез руже) наспрам Еленор Стебер и Рисе Стивенс, под диригентском палицом Фрица Рајнера и у режији Херберта Графа. Појавила се још у Риголету (са Вореном и Енцом Машеринијем), у Чаробној Фрули и Севиљском берберину (са Ђузепеом Валденгом). Такође је певала Воглинду и дала глас шумској птици у Прстену Нибелунга, где се још мењала као Бруннхилда са Кирстен Флагстад и Хелен Траубел.
Певала је улогу Зерлине у опери Дон Ђовани на Салцбуршком фестивалу 1954. године под диригентском палицом Вилхелма Фуртвенглера, коју је снимио Пол Цинер и издао на ДВД формату Дојче Грамофон. Често је наступала са немачким пијанистом Себастијаном Пешком.
Упркос годинама, Бергер није изгубила чистоћу, снагу и леп тон свог гласа. Иако се повукла са оперске сцене 1955. године, наставила је да пева на рециталима све до својих 60-их година, дајући свој последњи рецитал песме у Минхену 1968.[3] Године 1980, на прослави свог осамдесетог рођендана уживо је певала на немачкој телевизији Шубертову На заласку сунца са дирљивом преданошћу и финим, топлим квалитетом“.[4]
Између 1960. и 1971. Бергер је предавала у Хамбургу и Есену. Њене колеге су је веома поштовале; као што је Фуртвенглер рекао: 'Она је музика, скроз… најбоља'.[3] Умрла је у Есену 1990. године у 89. години живота. Сахрањена је у Средишњем гробљу у Бечу. Године 1992. улица Бестлајнштрасе ( ) у Дрездену је преименована у Ерна-Бергер-штрасе ( ) у њену част.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
