Јелисавета Силађи (мађарски: Szilágyi Erzsébet; око 1410 – око 1483) је била угарска племкиња, супруга Јанка Хуњадија и мајка Матије Корвина.
| Јелисавета Силађи | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | око 1410. |
| Датум смрти | око 1483. |
| Место смрти | Обуда, Краљевина Угарска |
| Гроб | Катедрала Светог Стефана у Столном Београду |
| Супружник | Јанко Хуњади |
| Потомство | Ладислав Хуњади, Матија Корвин |
| Родитељи | Ладислав Силађи Катарина Силађи |
| Династија | Силађи, Хуњади |
| краљица мајка Угарске | |
| Период | 1458-1483. |
| Претходник | Елизабета Луксембуршка |
.svg) | |
Биографија
Јелисавета је била ћерка Ладислава Силађија и Катарине. Племићка породица Силађи је у 15. веку била лојална цару Жигмунду Луксембуршком. Јелисавета је имала неколико браће и сестара, укључујући и Михаила Силађија који је, након смрти Јанка Хуњадија, имао значајну улогу у политици Угарске. Била је супруга угарског војсковође и политичара Јанка Хуњадија (1387-1456). Хуњади је био регент Угарске и врховни командант војске. Најзначајнији је угарски племић свога времена. Након његове смрти, старији син Ладислав постао је глава породице Хуњади. Након убиства Улриха Цељског, погубљен је и Ладислав. Други Јелисаветин син, Матија Корвин, био је угарски краљ (1458-1490). Јелисавета и Михаило Силађи основали су Силађи-Хуњади лигу која је успешно довела Матију на угарски престо. Јелисавета је тако 1458. године постала краљица мајка чиме је њен утицај повећан. Матија је свог ванбрачног сина Јаноша Корвина 1473. године оставио Јелисавети на васпитавање. Јелисавета је већи део свог живота провела у Обуди где је умрла око 1483. године.
Потомство
Јелисавета и Јанко Хуњади имали су двојицу синова:
- Ладислав (1431—16. март 1457)
- Матија Корвин (1443-1490), угарски краљ (1458-1490)
Породично стабло
| 8. Роланд Силађи | ||||||||||||||||
| 4. Никола Силађи | ||||||||||||||||
| 2. Ладислав Силађи | ||||||||||||||||
| 1. Јелисавета Силађи | ||||||||||||||||
| 3. Катарина Бељени | ||||||||||||||||
Извори
- Schönherr Gyula: Hunyadi Corvin János : 1473-1504, Budapest, Magyar Történelmi Társulat, 1894.
- Antal Mojzeš, Radnički pokret u Bajmoku, Subotica: NIO Subotičke novine, (1984). стр. 6
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
