From Wikipedia, the free encyclopedia
Европско првенство у фудбалу за играче до 21. године 2009. је 17 првенство за ову категорију. Првенство је одржано од 15. јуна до 29. јуна 2009. у Шведској.[1]
Детаљи такмичења | |
---|---|
Држава домаћин | Шведска |
Датум | 15. јун — 29. јун 2009. |
Екипе | 8 (из 1 конфедерације) |
Стадиони | 4 (из 4 градова) |
Коначан пласман | |
Првак | Немачка (1. титула) |
Друго место | Енглеска |
Статистике турнира | |
Најбољи стрелац | Маркус Берг (7 голова) |
Најбољи играч | Маркус Берг |
Осим Шведске репрезентације која се квалификовала као домаћин, осталих 51 репрезентација од 52 чланице УЕФА играли су квалификације. Није учествовала једино Андора.[2] Ово је било и прво такмичење на којем су први пут као самосталне учествовале нове државе Србија и Црна Гора. Право учешћа имали су млади рођени после 1. јануара 1986.[3]
У квалификацијама је учествовала 51 репрезентација, које су подељене у десет група и то девет са по пет екипа и једна група са шест екипа. Жреб за квалификационе групе одржан је 13. фебруара 2007. у Стокхолму у Шведској,[2] док су квалификације по групама трајале од 31. маја 2007. до 10. септембра 2008. године.[4]
Италија |
|
Португалија |
Шпанија |
|
|
|
Србија |
|
Француска |
Десет победника група и четири најбоља другопласирана тима из група пласирали су се у доигравање.[1][5] Изненађење групне фазе квалификација била је елиминација Холандије, браниоца титуле и шампиона из 2006. и 2007. године. У кругу другопласираних репрезентација, поред већ квалификованих Белорусије, Француске и Израела, за четврто место конкурисале су Холаднија, Хрватска и Данска. Иако су све три репрезентације биле изједначене по броју бодова, на основу гол разлике, Данска је прошла у доигравање.[5] Прве утакмице доигравања одигране су 11./12. октобра, а реванш сусрети 14./15. октобра 2008. године.[5]
Жребање за финални турнир одржано је 3. децембра 2008. у Шведском изложбеном центру у Гетеборгу.[1][4] Пре почетка извлачења одређени су носиоци група. То су били домаћин Шведска у групи А и Шпанија у групи Б.[6]
Шешир А
Шешир Б
Шешир Ц
У првом шеширу требало је да се нађу Шведска (домаћин) и Холандија као најбоље рангирана репрезентација. Пошто се Холандија није квалификовала њено место је заузела репрезентација која је имала најбољи резултат у квалификацијама, а то је била Шпанија. Шведској и Шпанији су аутоматски сврстане у групе, Шведска на позицију А1, а Шпанија на Б1.
У другом шеширу биле су следеће две репрезентације Енглеска и Италија, најбоље рангиране од преосталих финалиста. Енглеска је извучена на позицију А3, а Италија на Б3.
У трећем шеширу биле су четири екипе. Прва је извучена Белорусија, на позицију А2, затим Немачка у групу Б2, а последње су извучене Србија у А4, а Финска Б4.
За потребе одржавања првенства изграђена су два нова стадиона у Малмеу и Гетеборгу.[7][8] Утакмице финалног турнира игране су на следећим стадионима:[8][9]
Стадион | Место | Нормалан капацитет | Турнирски капацитет |
---|---|---|---|
Нова Малме арена | Малме | 24,000 | 21,000 |
Галма Улеви | Гетеборг | 18,800 | 16,700 |
Олимпија | Хелсингборг | 17,000 | 12,000 |
Ерјанс Вал | Халмштад | 15,500 | 8,000 |
Екипа | Ута. | Поб. | Нер. | Изг | Г+ | Г- | ГР | Бод. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Италија | 3 | 2 | 1 | 0 | 4 | 2 | +2 | 7 |
Шведска | 3 | 2 | 0 | 1 | 9 | 4 | +5 | 6 |
Србија | 3 | 0 | 2 | 1 | 1 | 3 | −2 | 2 |
Белорусија | 3 | 0 | 1 | 2 | 2 | 7 | −5 | 1 |
Немачка | 1 - 1 Детаљи | Енглеска |
---|---|---|
Кастро 5’ | Родвел 30’ |
Екипа | Ута. | Поб. | Нер. | Изг | Г+ | Г- | ГР | Бод. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Енглеска | 3 | 2 | 1 | 0 | 5 | 2 | +3 | 7 |
Немачка | 3 | 1 | 2 | 0 | 3 | 1 | +2 | 5 |
Шпанија | 3 | 1 | 1 | 1 | 2 | 2 | 0 | 4 |
Финска | 3 | 0 | 0 | 3 | 1 | 6 | −5 | 0 |
У полуфиналу су се сусреле по две првопласиране екипе и другопласиране екипе. Играло се унакрсно по куп систему А1:Б2 и Б1:А2.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.