From Wikipedia, the free encyclopedia
Душан Поповић (Нови Сад, 1. новембар 1921 — Нови Сад, 31. август 2014), новинар и публициста, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Србије и СФРЈ и дипломата.
| душан поповић | |
|---|---|
 Душан Поповић 1975. године | |
| Датум рођења | 1. новембар 1921. |
| Место рођења | Нови Сад, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 31. август 2014. (92 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Србија |
| Професија | новинар |
| Члан КПЈ од | 1944. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Рођен је 1. новембра 1921. године у Новом Саду. Потиче из угледне новосадске породице. Његов отац Давид Дака Поповић је био министар аграрне реформе и први бан Дунавске бановине, а стриц прота Алимпије Поповић је био први председник Народноослободилачког одбора Новог Сада, након ослобођења од 1944. до 1949. године.
Током окупације Војводине прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП) и 1942. године је отишао у партизане. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1944. године. Нако завршетка рата 1945. године је ушао у новинарство осивајући дописништво ТАНЈУГ-а за Војводину, чији је био директор. Потом је почео да пише за партијски лист „Борба” и био његов уредник и дописник из Рима, а од 1951. године и дописник из Лондона.
Године 1953. се вратио у Југославију и постао директор Српског народног позоришта у Новом Саду. Потом је био секретар Комисије за културне везе са иностранством при Савезном извршном већу (СИВ), генерални директор Радио-телевизије Београд и председник Управног одбора Југословенске радио-телевизије (1959), а годину дана касније постаје и председник Савеза новинара Југославије.
Био је амбасадор ФНРЈ у Шведској, руководилац Комисије Централног комитета СК Југославије за делатност Савеза комуниста у области културе и председник Културно-просветног већа Скупштине САП Војводине. Био је један од иницијатора оснивања Радио-телевизије Нови Сад, Војвођанске академије наука и уметности и формирања редакције Енциклопедије Војводине, у којој је био и главни уредник.
За члана Централног комитета Савеза комуниста Србије био је биран на Четвртом конгресу СКС. Након „антибирократске револуције” у Војводини 1988. године, када је смењен са функције члана Покрајинског комитета Савеза комуниста Војводине, напустио је Савез комуниста и повукао се из политичког и јавног живота.
Умро је 31. августа 2014. године у Новом Саду, где је и сахрањен.
Аутор је обимног тротомног дела Летопис о Влаовићима у коме је кроз причу о судбини три значајне војвођанске породице: Поповић, Петровић и Каћански, описао не само политичку судбину Војводине током 20. века, него и врло отворени и оштро изнео своје оцене о многим историјсиким личностима и водећим политичарима овог доба.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
