From Wikipedia, the free encyclopedia
Душан Николић (Панчево, 1962) редовни је професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду[1]
Проф. др Душан Николић | |
|---|---|
 проф. др Душан Николић | |
| Пуно име | Душан Николић |
| Датум рођења | 1962. |
| Место рођења | Панчево, ФНР Југославија |
| Награде | Почасни доктор правних наука и почасни професор Универзитета у Печују. |
Дипломирао је 1986. године на Правном факултету Универзитета у Новом Саду.
На истом факултету је 1990. године завршио последипломске магистарске студије (магистарска теза: Правно нормирање и заштита кибернетских функција).
Докторирао је са одликом (summa cum laude) 1994. године на Правном факултету Универзитета у Београду (докторска дисертација: Појам грађанскоправне санкције).
На Правном факултету Универзитета у Новом Саду, на основним студијама држи наставу из наставних предмета Увод у грађанско право (од 1995) и Стварно право (од 1995). Од 1995. до 2000. године поверавана му је настава из наставног предмета Облигационо право.
На докторским студијама држи наставу из следећих наставних предмета: Систем приватног права (од 2008); Приватно право у Европској унији (од 2008) и Право урбанизма, архитектуре и грађевинарства (од 2008).
Активно је учествовао у раду више националних и међународних организација и удружења. Био је: координатор организације Младих истраживача Војводине (1986-1988); члан Председништва Југословенског удружења за медицинско право (1997-1999); члан управног одбора Мреже универзитета централне и источне Европе, са седиштем у Венецији (2003-2005). Члан је: Међународне академије за упоредно право, са седиштем у Паризу, (од 2007); Комисије за животну средину и енергију Међународне трговинске коморе, са седиштем у Паризу (од 2007); Председништва Удружења правника Србије (од 2011); Међународне академске асоцијације за просторно планирање, право и својинске односе (од 2012) и Светског удружења за мешовите правне системе (од 2015). Почасни је потпредседник Међународне асоцијације за спортско право, са седиштем у Атини (од 2008) и пуноправни члан Европског правног института, са седиштем у Бечу (од 2014). Члан је управног одбора UNIADRION групе универзитета, са седиштем у Анкони (од 2016) и члан Српског научног друштва (од 2017). Био је члан више научних и стручних тела Републике Србије: Комисије за акредитацију високошколских установа (2003); Радне групе за израду Нацрта Законика о праву својине и другим стварним правима (2005-2009); Националног научног савета при Министарству за животну средину (2008-2010); Националног савета за високо образовање (2011-2014; 2015): радне групе при министарству просвете, науке и технолошког развоја Србије за израду Нацрта Закона о науци и истраживањима (2018).
Учествовао је у креирању правне праксе као: судија Суда части при Регионалној привредној комори у Новом Саду (1996-1998) и судија Суда части при Привредној комори Србије (1998-2000). Такође је учествовао у решавању спорова пред Међународном трговинском арбитражом у својству изабраног арбитра. Више пута је био консултант Уставног суда Србије.
На Правном факултету Универзитета у Новом Саду обављао је следеће дужности: члан Наставнонаучног већа (више мандата); члан Савета (више мандата); вршилац дужности декана (2000); декан (2002-2004); председник Радне групе за припрему институције и студијских програма за акредитацију (2007); руководилац докторских студија (2008-2010).
На Универзитету у Новом Саду обављао је следеће дужности: члан Савета (више мандата); члан Сената (више мандата); члан Савета експерата за мултидисциплинарне студије; Председник Одбора за статутарна питања. Од 2015. до 2018. био је ректор Универзитета у Новом Саду.
Од 2016. до 2018. био је председник Заједнице државних универзитета Србије.
У Матици српској, најстаријој културној и научној институцији српског народа, био је члан Одбора за друштвене науке (од 2005 до 2008) и Генерални секретар (од 2008 до 2012).
Као истраживач и гостујући професор боравио је на више универзитета и научних института у иностранству. Учествовао је на многобројним научним конференцијама у земљи и иностранству. Поднео је националне реферате за Србију на светским конгресима за упоредно право у Утрехту (2006); Вашингтону (2010) и Бечу (2014). Као члан делегације Међународне трговинске коморе у Паризу учествовао је на више међународних скупова високог ранга у вези са одрживим развојем, климатским променама и заштитом животне средине, које су организовале Уједињене нације. Активно је учествовао у обликовању периодике као: члан издавачког савета међународног часописа Transition Studies Review, Венеција - Беч (2003-2005); члан уређивачког одбора међународног часописа Sports Law Review, Атина (од 2006); оснивач и главни уредник међународног часописа European Lawyer Journal / Европски правник, Нови Сад (од 2006); члан научног савета часописа Analele Universitatii de vest din Timişoara – seria Drept, Темишвар, (од 2007); члан уредништва Зборника Матице српске за друштвене науке, Нови Сад, (2008-2010); члан издавачког савета часописа Revista de Dreptul Proprietatii Intelectuale, Букурешт (од 2008); члан уређивачког одбора међународног часописа Nova pravna revija, Сарајево, (од 2010); члан научног савета часописа Societas et iurisprudentia, Трнава, (од 2013) и члан научног савета часописа Forum Iuris Europaeum, Трнава, (od 2015). Аутор је и коаутор 15 књига и око 200 других научних радова. Био је руководилац више научних и развојних пројеката. Према националним критеријумима научни рад професора Николића спада у највишу категорију у области друштвених наука (А1).
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
