Remove ads
Дудовац ( (.) .) први је описао Лине као врсту дуда . 2: 986. 1753; Ху Ксиансу (胡先驌) даје назив . Данашњи назив род је добио по француском природњаку Брусонеу (, 1761-1807). Године 1798. Ортега је безуспешно покушао да у славу Брусонеа данашњем роду да назив , а Лерите (, 1746–1800) 1799. у томе успева дајући назив роду из фамилије . Епитет врсте значи она која носи папир (папироносна). Кинески назив је гоу шу (构树), а у српском се назива и папирасти дудовац, јапански дуд, морски дуд, папирни дуд, папирњак, смоковача, брусонеција[1]
| Дудовац | |
|---|---|
 | |
| Четири сезонска аспекта стабла дудовца у Малом Ташмајдану у Београду . | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | |
| Биномно име | |
Remove ads
Природно је распрострањена у источној Азији у Кини, Јапану, Тајвану, Кореји, Лаосу, Камбоџи, Тајланду, Бурми, Вијетнаму, Индији и Пацифичким острвима. Интродукована је широм света у северну и средњу Европу, Медитеран, Африку, Јужну Америку, Аустралију и Нови Зеланд[2]. У Србији постоје само мушки примерци, а врста је интродукована крајем XIX века[3].
Листопадно дводомо дрво које достиже висину до 10-20 m и пречник дебла до 40 сm. Круна је густа и правилна. Кора дебла дуго времена глатка, касније пругаста, вишебојна зеленосива до сивоцрна. Гранчице густо длакаве. Коренов систем веома разгранат и плитак па може да страда од ветроизвала при јаким ветровима.
Листови су спирално распоређени, променљивог облика (чак и на истој грани), често несиметрични по ободу круне, цели овално јајасти до издужено елиптични, на врху зашиљени, по ободу двоструко тестерасти, у основи асиметрично срцасти, без режњева или са 3-5 дубоких режњева. Лиска дуга 6-18 сm, широка 5-9 cm, тамнозелена и грубо кожаста на лицу, на наличју фино длакава, са 6 до 7 бочних нерава са обе стране главног. Лисна дршка 2,3-8 cm.
Мушки цветови са четворозубом чашицом и лоптастим антерама су груписани у издуженим цвастима – длакавим ресама 3-8 cm дугим са ланцетастим приперком.
Женски цветови четворочлани слободаног перијанта са јајастим плодником и линеарним длакавим жигом у лоптастим цвастима пречника 2 сm. Цвета у априлу и мају после олиставања.
Плод је скупна, наранџастоцрвена, сочна дудиња, пречника 1,5-3 cm, на дугој петељци; врло је слатак и није јестив али је важна храна за дивље животиње. Сазрева у јуну-јулу. У Србији плодоношења нема јер нема женских стабала[2][4][5].
Remove ads
Природно се јавља у близини воде, на влажном, добро дренираном земљишту али успева и на много влажнијем. Добро подноси и сушу. Успева на већини типова земљишта, укључујући кречњачка. За успешан развој потребна је топлија клима. У местима са хладнијом климом изданци страдају од раних јесењих и касних пролећних мразева, али се успешно регенерише јер има изражену изданачку снагу. До десете године нарасте до 8 m. Ретко живи дуже од 140 година. Врста је остељива на недостатак гвожђа, при узгајању на алкалним земљиштима долази до хлорозе услед недостатка овог елемента који у оваквим условима постаје недоступан[4].
Remove ads
Користи као украсно дрво због брзог раста, отпорности на негативне услове средине и лаке производње у расаднику, али треба га користити ограничено због потенцијалне инвазивности. Када се настани на неко станиште, може брзо да га угрози јер постаје врло инвазивна и мења природни екосистем. Ово је утврђено на многим подручјима, укључујући делове Латинске Америке, САД и јужне Азије, а посебно изражено у близини Исламабада, где је врста уведена због својих декоративних вредности, а сада је потиснула аутохтону вегетацију до алармантних размера. Брусонеција потискује домаћу флору јер усваја велике количине воде и онемогућава опстанак осталим биљкама. У Подгорици је утврђено да потискује чак и кисело дрво[4].
Може да буде опасан алерген и да изазове озбиљне проблеме код становника у периоду цветања јер може да произведе и до 40 000 поленових зрна по m³. Корен је агресиван и може да се пробија кроз плочник и изазива оштећења подземних инсталација.
Унутрашњи део коре је састављена од веома јаких влакана која се користите за прављење висококвалитетног папира и за производњу тканина. Дрво се употребљава за намештај, а лист, плод и кора се користе у фармацији. Листове и гранчице једу јелени, па ово дрво понекад зову „јеленово дрво”. На одрезаним деловима стабла и грана лучи се веома лепљив сок који садржи латекс[2].
Remove ads
У нашим условима размножава се искључиво вегетативно, коренским избојцима, полегањем као и ожиљавањем резница које се узимају са младих изданака у јуну или јулу. Резница треба да има 2 - 3 листа и пупољке у њиховој основи. Ожиљавање је боље ако се уклони део коре у основи и користи хормон за ожиљавање.
Семе обично клија одмах по сазревању, епигеично и до краја лета клијавац има формирано стабаоце са неколико листова.
Remove ads
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads