Други принцип термодинамике наводи да се укупна ентропијаизолованог система никада не може смањити током времена. Укупна ентропија система и његовог окружења може да остане константна у идеалним случајевима где је систем у термодинамичкој равнотежи, или се у њему одвија (фиктивни) реверзибилни процес. У свим процесима који се јављају, укључујући спонтане процесе,[1] укупна ентропија система и његовог окружења се повећава и процес је неповратан у термодинамичком смислу. Пораст ентропије објашњава неповратност природних процеса, и асиметрију између будућности и прошлости.[2] Други принцип термодинамике одређује смер топлотних процеса: топлота никада не прелази спонтано са тела које има нижу температуру на тело које има вишу температуру. Поред смера топлотних процеса, други принцип термодинамике показује немогућност постојања перпетуум мобиле друге врсте.
Други закон је био изражен на много начина. Његову прву формулацију је произвео француски физичар Сади Карно, који је 1824. године показао да постоји горња граница ефикасности конверзије топлоте у рад, у топлотној машини.
Постоји више дефиниција другог принципа термодинамике а најпознатија су Клаузијусово, Планково, Болцманово, Карноово.
Клаузијусово начело: Ентропија изолованог система није равнотежна, већ временом тежи да се приближи маскимуму.
Планково начело: Немогуће је конструисати машину са периодичним дејством која не ради ништа друго осим што подиже терет и хлади топлотни резервоар. Други закон термодинамике указује нам да процес претварања топлоте у рад (а према томе и хлађење тела које одаје топлоту) не појављује као једини исход овог процеса, већ морају постојати и други резултати.
Карно: Највећи коефицијент корисног дејстватоплотне машине не зависи од врсте тела које посредује и потпуно је одређен почетном и крајњом температуром рада машине.
Први принцип термодинамике оставља теоријску могућност да се сва количина топлоте претвори у рад. Ако бисмо били у могућности да конструишемо такву машину која би потпуно претворила топлоту у користан рад, а да овој машини не треба хладњак, она би била перпетуум мобиле друге врсте.
То значи да не постоји могућност претварање целокупне топлоте у користан рад без губитака енергије.
Лудвиг Болцман је дефинисао други принцип термодинамике са статистичког становишта:
„Изолован и препуштен самом себи термодинамички систем ће прећи из мање вероватног у вероватније стање“.
Претпоставимо да имамо посуду у којој се налазе два гаса међусобно одвојена преградом (на слици фаза 1). Након уклања преграде гасови ће прећи из мање вероватног стања (на слици стање до под бројем 1) у вероватније стање (на слици стање под број 2). Значи већа је вероватноћа да ће доћи до мешања два гаса пре него да ће остати у првобитном стању. Ентропија система се повећала.
У затвореним системима ентропија може само да расте достижући максимум у стању термодинамичке равнотеже.
Расхладни уређаји раде као примена другог принципа термодинамике. Клима-уређаји хладе просторију на основу загревања спољашњег ваздуха.
Главни чланак: Временске стреле
Временске стреле дају времену смер и разликују прошлост од будућности.
Зашто не можемо да видимо како се разбијена чаша на поду сама враћа назад на сто?
Разлог лежи у другом принципу термодинамике. Током времена ентропија неког система се повећава или остаје константна, она се никада не смањује.
Све је заправо потекло од чувеног шкотског математичара и физичара Џејмса Клерка Максвела (1831—1879). Максвел је осмислио један мисаони експеримент уз помоћ кога је желео да оспори други закон термодинамике.
Замислимо такође једну кутију у којој се налазе два гаса. Кутија је издељена на два дела А и Б. Кутија је преграђена и само створење (демон) која се налази на средини кутије има могућност да пропушта молекуле. Том демону дата је могућност да пропушта само брзе молекуле из дела А у део Б, и да пропушта само споре молекуле из дела Б у део А.
Ентропија свемира се стално повећава.
За црне рупе такође важи други принцип термодинамике. Ентропија у њима расте, што значи да имају температуру и извесно зрачење (Хокингово зрачење).
Економиста Николас Георгеску-Реген показао је the значај закона о ентропији у пољу економије (његов рад Закон ентропије и процеси у екномији (The Entropy Law and the Economic Process (1971), Harvard University Press)).
Attard, Phil (2012). Non-equilibrium Thermodynamics and Statistical Mechanics: Foundations and Applications. Oxford UK: Oxford University Press. ISBN978-0-19-966276-0..
Bridgman, P.W.The Nature of Thermodynamics. Harvard University Press. 1943.. Cambridge MA.
Callen, H.B. (1960/1985). Thermodynamics and an Introduction to Thermostatistics. 1985. ISBN978-0-471-86256-7., (1st edition 1960) 2nd edition Wiley. .
Carathéodory, C. (1909). „Untersuchungen über die Grundlagen der Thermodynamik”. Mathematische Annalen. 67 (3): 355—386. S2CID118230148. doi:10.1007/bf01450409. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 3. 3. 2019. „Axiom II: In jeder beliebigen Umgebung eines willkürlich vorgeschriebenen Anfangszustandes gibt es Zustände, die durch adiabatische Zustandsänderungen nicht beliebig approximiert werden können. (p.363)”. A translation may be found here . Also a mostly reliable translation is to be found at Kestin, J. The Second Law of Thermodynamics. 1976., Dowden, Hutchinson & Ross, Stroudsburg PA.
Chapman, S., Cowling, T.G. (1939/1970). The Mathematical Theory of Non-uniform gases. An Account of the Kinetic Theory of Viscosity, Thermal Conduction and Diffusion in Gases, third edition 1970, Cambridge University Press, London.
Denbigh, K. (1954/1981). The Principles of Chemical Equilibrium. With Applications in Chemistry and Chemical Engineering. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-23682-9., fourth edition,, Cambridge UK. .
Gibbs, J.W. (1876/1878). On the equilibrium of heterogeneous substances, Trans. Conn. Acad., 3: 108-248, 343-524, reprinted in The Collected Works of J. Willard Gibbs, Ph.D, LL. D., edited by W.R. Longley, R.G. Van Name, Longmans, Green & Co., New York, 1928, volume 1, pp. 55–353.
Griem, Hans R. (2005). Principles of Plasma Spectroscopy (Cambridge Monographs on Plasma Physics). Cambridge University Press. ISBN978-0-521-61941-7..
Greven, A., Keller, G., Warnecke (editors) Entropy. Princeton University Press. 2003. ISBN978-0-691-11338-8.. Princeton NJ. .
Guggenheim, E.A. (1949). 'Statistical basis of thermodynamics', Research, 2: 450–454.
Guggenheim, E.A. (1967). Thermodynamics. An Advanced Treatment for Chemists and Physicists., fifth revised edition, North Holland, Amsterdam.
Gyarmati, I. (1967/1970) Non-equilibrium Thermodynamics. Field Theory and Variational Principles, translated by E. Gyarmati and W.F. Heinz, Springer, New York.
Kittel, C., Kroemer, H. (1969/1980). Thermal Physics. ISBN978-0-7167-1088-2., second edition, Freeman, San Francisco CA. .
Kondepudi, D., Prigogine, I.Modern Thermodynamics: From Heat Engines to Dissipative Structures. 1998. ISBN978-0-471-97393-5., John Wiley & Sons, Chichester. .
Lebon, G., Jou, D., Casas-Vázquez, J. Understanding Non-equilibrium Thermodynamics: Foundations, Applications, Frontiers. Springer-Verlag. 2008. ISBN978-3-540-74252-4.
Lieb, E.H., Yngvason, J. (2003). The Entropy of Classical Thermodynamics, pp. 147–195, Chapter 8 of Entropy, Greven, A., Keller, G., Warnecke (editors) (2003).
Müller, I. (2003). Entropy in Nonequilibrium, pp. 79–109, Chapter 5 of Entropy, Greven, A., Keller, G., Warnecke (editors) (2003).
Münster, A (1970). Classical Thermodynamics. ISBN978-0-471-62430-1., translated by E.S. Halberstadt, Wiley–Interscience. .
Pippard, A.B. (1957/1966). Elements of Classical Thermodynamics for Advanced Students of Physics, original publication 1957, reprint 1966, Cambridge University Press, Cambridge UK.
Planck, M. (1926). Über die Begründung des zweiten Hauptsatzes der Thermodynamik, Sitzungsberichte der Preussischen Akademie der Wissenschaften: Physikalisch-mathematische Klasse: 453–463.
Pokrovskii V.N. (2005) Extended thermodynamics in a discrete-system approach, Eur. J. Phys. vol. 26, 769-781.
Pokrovskii, Vladimir N. (2013). „A Derivation of the Main Relations of Nonequilibrium Thermodynamics”. ISRN Thermodynamics. 2013: 1—9. doi:10.1155/2013/906136.
Roberts, J.K., Miller, A.R. (1928/1960). Heat and Thermodynamics, (first edition 1928), fifth edition, Blackie & Son Limited, Glasgow.
Schrödinger, E. (1950). Irreversibility, Proc. R. Ir. Acad., A53: 189–195.
ter Haar, D., Wergeland, H. (1966). Elements of Thermodynamics.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), Addison-Wesley Publishing, Reading MA.
Truesdell, C. (1980). The Tragicomical History of Thermodynamics 1822–1854. Springer. ISBN978-0-387-90403-0..
Uffink, J. (2001). „Bluff your way in the second law of thermodynamics,”. Stud. Hist. Phil. Mod. Phys. 32 (3): 305—394..
Uffink, J. Irreversibility and the Second Law of Thermodynamics, Chapter 7 of Entropy. Princeton University Press. 2003. ISBN978-0-691-11338-8., Greven, A., Keller, G., Warnecke (editors) (2003),, Princeton NJ. .
Uhlenbeck, G.E., Ford, G.W (1963). Lectures in Statistical Mechanics.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), American Mathematical Society, Providence RI.
Zemansky, M.W. (1968). Heat and Thermodynamics. An Intermediate Textbook., fifth edition, McGraw-Hill Book Company, New York.
Goldstein, Martin, and Inge F. (1993). The Refrigerator and the Universe. Harvard University Press. ISBN978-0-674-75324-2.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Chpts. 4–9 contain an introduction to the Second Law, one a bit less technical than this entry.
Leff, Harvey S., and Rex, Andrew F. (eds.) Maxwell's Demon 2: Entropy, classical and quantum information, computing. 2003. ISBN978-0-585-49237-7.. Bristol UK; Philadelphia PA: Institute of Physics.
Halliwell, J.J. (1994). Physical Origins of Time Asymmetry. Cambridge. ISBN978-0-521-56837-1.(technical).
Carnot, Sadi (1890). Thurston, Robert Henry, ур. Reflections on the Motive Power of Heat and on Machines Fitted to Develop That Power. New York: J. Wiley & Sons. (full text of 1897 ed.) (html)
Stephen Jay Kline (1999). The Low-Down on Entropy and Interpretive Thermodynamics. CA: DCW Industries. ISBN978-1-928729-01-3., La Cañada. .