Државе чланице Комонвелта нација

Комонвелт нација је удружење од 56 држава. Њега чине скоро све бивше колоније Уједињеног Краљевства.

Тренутне чланице Комонвелта (тамноплава), бивше чланице (наранџаста) и британска прекоморске територије и Крунски поседи (светлоплава).

Симбол Комонвелта и на челу истог је краљ Чарлс III. Међутим, таква позиција не доноси никакву политичку или извршну моћ над чланицама Комонвелта — она је више симболичне природе.

Организација је први пут званично споменута 1926. године када је усвојена Балфорова декларација. Првобитне чланице су биле: Уједињено Краљевство, Канада, Аустралија, Доминион Нови Зеланд, Јужна Африка, Ирска Слободна Држава и Доминион Њуфаундленд. На Империјалној конференцији из 1930. године Комонвелт је поново споменут а следеће године је чинио део Вестминстерског статута (Аустралија и Нови Зеланд нису усвојиле документ до 1942. и 1947. године).^[1] Године 1949. потписана је Лондонска деклерација и та године се сматра рођенданом савременог Комонвелта када је и усвојено данашње име — Комонвелт нација.^[2]

Најновије чланице Комонвелта су Габон и Того које су се придружиле заједници 29. јуна 2022. године. Занимљиво је то што су те државе, заједно са Руандом и Мозамбиком, једине које нису имале било какве колонијалне или уставне везе с Уједињеним Краљевством.^[3] Најскорије напуштање Комонвелта било је 13. октобра 2016, када су Малдиви напустили заједницу. Међутим, званично су се вратили у исту 1. фебруара 2021. године.^[4]

Од јуна 2022. године, три чланице Комонвелта се налазе у Европи, дванаест у Северној Америци и Карибима, једна у Јужној Америци, двадесет и једна у Африци, осам у Азији и једанаест у Океанији.

Целокупна заједница броји популацију од 2,4 милијарди људи, скоро трећину светског становништва, од којих 1,21 милијарди живи у Индији.

Тренутно шеснаест држава чланица чине Крунске земље Комонвелта. Пет њих су монархије са својим индивидуалним монархом (Брунеј, Есватини, Малезија, Тонга). Остале чланице су републике.

Република Ирска и Зимбабве бивше су чланице Комонвелта. Јужноафричка Република, Пакистан, Гамбија и Малдиви напустили су и касније се опет придружиле заједници.

Тренутне чланице

Све датуме наведене испод обезбедио је Национални секретаријат Комонвелта. Популација држава важе од 1. јануара 2018.^[5]

Држава	Датум придружења	Регион/континент	Становништво[6]
Антигва и Барбуда	1981-11-011. новембар 1981.	Кариби	94.195
Аустралија	1931-12-1119. новембар 1926.	Океанија	25.215.000
Бахами	1973-07-1010. јули 1973.	Кариби	402.576
Бангладеш	1972-04-1818. април 1972.[7]	Јужна Азија	165.867.307
Барбадос	1966-11-3030. новембар 1966.	Кариби	286.618
Белизе	1981-09-2121. септембар 1981.	Средња Америка	379.636
Боцвана	1966-09-3030. септембар 1966.	Јужна Африка	2.377.831
Брунеј	1984-01-011. јануар 1984.	Југоисточна Азија	439.022
Камерун	1995-11-1313. новембар 1995.[8]	Средња Африка	24.836.674
Канада	1931-12-1119. новембар 1926.	Северна Америка	36.885.861
Кипар	1961-03-1313. март 1961.[9]	Евроазија	1.197.667
Доминика	1978-11-033. новембар 1978.	Кариби	72.975
Есватини	1968-09-066. септембар 1968.	Јужна Африка	1.336.933
Фиџи	1970-10-1010. октобар 1970.	Oкеанија	909.024
Габон	2022-06-2525. јун 2022.	Средња Африка	2.233.272
Гамбија	1965-02-1818. фебруар 1965.	Западна Африка	2.155.958
Гана	1957-03-066. март 1957.	Западна Африка	29.088.849
Гренада	1974-02-077. фебруар 1974.	Кариби	107.894
Гвајана	1966-05-2626. мај 1966.	Јужна Америка	773.808
Индија	1947-08-1515. август 1947.	Јужна Азија	1.353.014.094
Јамајка	1962-08-066. август 1962.	Кариби	2.819.888
Кенија	1963-12-1212. децембар 1963.	Источна Африка	49.167.382
Кирибати	1979-07-1212. јули 1979.	Океанија	117.636
Лесото	1966-10-044. октобар 1966.	Јужна Африка	2.199.492
Малави	1964-07-066. јули 1964.	Источна Африка	18.558.768
Малезија	1957-08-3131. август 1957.	Југоисточна Азија	31.505.208
Малдиви	9. јул 1982.	Јужна Азија	515.696
Малта	1964-09-2121. септембар 1964.	Западна Европа	422.212
Маурицијус	1968-03-1212. март 1968.	Источна Африка	1.286.240
Мозамбик	1995-11-1313. новембар 1995.[10]	Источна Африка	29.977.238
Намибија	1990-03-2121. март 1990.	Јужна Африка	2.600.857
Науру	1968-11-01†1. новембар1968.	Океанија	10.387
Нови Зеланд	1931-12-1119. новембар 1926.	Океанија	4.609.755
Нигерија	1960-10-011. октобар 1960.	Западна Африка	194.615.054
Пакистан	1947-08-1414. август 1947.	Јужна Азија	199.031.265
Папуа Нова Гвинеја	1975-09-1616. септембар 1975.	Oкеанија	8.034.630
Руанда	2009-11-2929. новембар 2009.[11]	Источна Африка	12.322.920
Сент Китс и Невис	1983-09-1919. септембар 1983.	Кариби	56.632
Света Луција	1979-02-2222. фебруар 1979.	Кариби	189.000
Сент Винсент и Гренадини	1979-10-2727. октобар 1979.	Кариби	109.501
Самоа	1970-08-2828. август 1970.	Oкеанија	196.954
Сејшели	1976-06-2929. јун 1976.	Источна Африка	98.248
Сијера Леоне	1961-04-2727. април 1961.	Западна Африка	6.818.117
Сингапур	1965-10-15†9. август 1966.	Југоисточна Азија	5.889.117
Соломонска Острва	1978-07-077. јули 1978.	Океанија	614.497
Јужноафричка Република	1931-12-1119. новембар 1926.	Јужна Африка	56.007.479
Сри Ланка	1948-02-044. фебруар 1948.	Јужна Азија	20.979.811
Танзанија	1961-12-099. децембар 1961.	Источна Африка	57.790.062
Того	2022-06-2525. јун 2022.	Западна Африка	8.608.444
Тонга	1970-06-044. јун 1970.	Океанија	107.228
Тринидад и Тобаго	1962-08-3131. август 1962.	Кариби	1.376.801
Тувалу	1978-10-011. октобар 1978.	Океанија	10.116
Уганда	1962-10-099. октобар 1962.	Источна Африка	42.288.962
Уједињено Краљевство	1931-12-1119. новембар 1926.	Западна Европа	65.746.853
Вануату	1980-07-3030. јули 1980.	Океанија	279.953
Замбија	1964-10-2424. октобар1964.	Источна Африка	17.470.471

Бивше чланице

Држава	Датум придружења	Континент	Датум напуштања
Република Ирска	19. новембар 1926.	Европа	18. април 1949.
Зимбабве	октобар 1980.	Африка	7. децембар 2003.

Распуштене чланице

Бивша држава	Датум придружења	Континент	Распуштена	Касније се поново придружује као	Напомене
Малаја	31. август 1957.	Азија/Океанија	31. јул 1963.[12]	Малезија	Реформисана као Федерација Малезије са Сингапуром (постала одвојена чланица 1965. године), Сабахом и Сараваком.
Доминион Њуфаундленд	19. новембар 1926.	Северна Америка	31. март 1949.	Канада	Једна од оригиналних доминиона у време Балфорове декларације из 1926. године и Вестминстерског статута из 1931. године.[13]
Тангањика	9. децембар 1961.	Африка	26. април 1964.	Танзанија	Две државе су заједнички формирале Танзанију 26. априла 1964.[14]
Занзибар	10. децембар 1963.

Потенцијалне чланице

Држава	Датум придружења	Континент	Становништво	Напомене
Сомалиленд	2009.[15]	Африка	~3.500.000[F]	Сомалиланд је непризната самопроглашена држава, међународно призната као део Сомалије. Поднела је захтев за придруживање Комонвелту под статусом посматрача.
Судан	2009.[16]	Африка	42.425.989	Судан је био кондоминијум Уједињеног Краљевства и Египта познат као Англо-египатски Судан, али је, у пракси, структура кондоминијума обезбедила потпуну британску контролу над Суданом до независности 1956. године. Судан је изразио интересовање за придруживање Комонвелту.[17]
Јужни Судан	2011.[18]	Африка	13.670.642	Независност од Британије стекла је као део Судана 1956. године, док је независност од Судана стекла 2011.[19]
Суринам[20]	2012.	Јужна Америка	555.934
Бурунди [21]	2013.	Африка	10.524.117
Зимбабве	2018.[22]	Африка	16.150.362	Датума 15. маја 2018, председник Мнагагва поднео је захтев за поновно чланство Зимбабвеа у Комонвелту.

^ F. Број становника се заснива на проценама из 2014. године.

Остали кандидати

Остале државе које су изразиле интересовање за придруживање Комонвелту током година су Алжир, Бахреин,^[17] Камбоџа, Египат, Еритреја, Израел,^[23] Либија, Мадагаскар, Непал,^[24][25] Палестина, Сједињене Државе и Јемен.^[16][26]

Неке државе и региони такође би се могли придружити Комонвелту као бивши делови Британске империје, укључујући: Ирак, Јордан, Кувајт, Мјанмар, Оман, Катар, Уједињене Арапске Емирате и Хонг Конг,^[27] или чак бивше британске протекторате као што су Авганистан^[25] и Бутан.

Види још

• Комонвелт нација