Списак на Викимедији From Wikipedia, the free encyclopedia
Комонвелт нација је удружење од 56 држава. Њега чине скоро све бивше колоније Уједињеног Краљевства.
Симбол Комонвелта и на челу истог је краљ Чарлс III. Међутим, таква позиција не доноси никакву политичку или извршну моћ над чланицама Комонвелта — она је више симболичне природе.
Организација је први пут званично споменута 1926. године када је усвојена Балфорова декларација. Првобитне чланице су биле: Уједињено Краљевство, Канада, Аустралија, Доминион Нови Зеланд, Јужна Африка, Ирска Слободна Држава и Доминион Њуфаундленд. На Империјалној конференцији из 1930. године Комонвелт је поново споменут а следеће године је чинио део Вестминстерског статута (Аустралија и Нови Зеланд нису усвојиле документ до 1942. и 1947. године).[1] Године 1949. потписана је Лондонска деклерација и та године се сматра рођенданом савременог Комонвелта када је и усвојено данашње име — Комонвелт нација.[2]
Најновије чланице Комонвелта су Габон и Того које су се придружиле заједници 29. јуна 2022. године. Занимљиво је то што су те државе, заједно са Руандом и Мозамбиком, једине које нису имале било какве колонијалне или уставне везе с Уједињеним Краљевством.[3] Најскорије напуштање Комонвелта било је 13. октобра 2016, када су Малдиви напустили заједницу. Међутим, званично су се вратили у исту 1. фебруара 2021. године.[4]
Од јуна 2022. године, три чланице Комонвелта се налазе у Европи, дванаест у Северној Америци и Карибима, једна у Јужној Америци, двадесет и једна у Африци, осам у Азији и једанаест у Океанији.
Целокупна заједница броји популацију од 2,4 милијарди људи, скоро трећину светског становништва, од којих 1,21 милијарди живи у Индији.
Тренутно шеснаест држава чланица чине Крунске земље Комонвелта. Пет њих су монархије са својим индивидуалним монархом (Брунеј, Есватини, Малезија, Тонга). Остале чланице су републике.
Република Ирска и Зимбабве бивше су чланице Комонвелта. Јужноафричка Република, Пакистан, Гамбија и Малдиви напустили су и касније се опет придружиле заједници.
Све датуме наведене испод обезбедио је Национални секретаријат Комонвелта. Популација држава важе од 1. јануара 2018.[5]
Држава | Датум придружења | Регион/континент | Становништво[6] |
---|---|---|---|
Антигва и Барбуда | 1. новембар 1981. | Кариби | 94.195 |
Аустралија | 19. новембар 1926. | Океанија | 25.215.000 |
Бахами | 10. јули 1973. | Кариби | 402.576 |
Бангладеш | [7] | 18. април 1972.Јужна Азија | 165.867.307 |
Барбадос | 30. новембар 1966. | Кариби | 286.618 |
Белизе | 21. септембар 1981. | Средња Америка | 379.636 |
Боцвана | 30. септембар 1966. | Јужна Африка | 2.377.831 |
Брунеј | 1. јануар 1984. | Југоисточна Азија | 439.022 |
Камерун | [8] | 13. новембар 1995.Средња Африка | 24.836.674 |
Канада | 19. новембар 1926. | Северна Америка | 36.885.861 |
Кипар | [9] | 13. март 1961.Евроазија | 1.197.667 |
Доминика | 3. новембар 1978. | Кариби | 72.975 |
Есватини | 6. септембар 1968. | Јужна Африка | 1.336.933 |
Фиџи | 10. октобар 1970. | Oкеанија | 909.024 |
Габон | 25. јун 2022. | Средња Африка | 2.233.272 |
Гамбија | 18. фебруар 1965. | Западна Африка | 2.155.958 |
Гана | 6. март 1957. | Западна Африка | 29.088.849 |
Гренада | 7. фебруар 1974. | Кариби | 107.894 |
Гвајана | 26. мај 1966. | Јужна Америка | 773.808 |
Индија | 15. август 1947. | Јужна Азија | 1.353.014.094 |
Јамајка | 6. август 1962. | Кариби | 2.819.888 |
Кенија | 12. децембар 1963. | Источна Африка | 49.167.382 |
Кирибати | 12. јули 1979. | Океанија | 117.636 |
Лесото | 4. октобар 1966. | Јужна Африка | 2.199.492 |
Малави | 6. јули 1964. | Источна Африка | 18.558.768 |
Малезија | 31. август 1957. | Југоисточна Азија | 31.505.208 |
Малдиви | 9. јул 1982. | Јужна Азија | 515.696 |
Малта | 21. септембар 1964. | Западна Европа | 422.212 |
Маурицијус | 12. март 1968. | Источна Африка | 1.286.240 |
Мозамбик | [10] | 13. новембар 1995.Источна Африка | 29.977.238 |
Намибија | 21. март 1990. | Јужна Африка | 2.600.857 |
Науру | 1. новембар1968. | Океанија | 10.387 |
Нови Зеланд | 19. новембар 1926. | Океанија | 4.609.755 |
Нигерија | 1. октобар 1960. | Западна Африка | 194.615.054 |
Пакистан | 14. август 1947. | Јужна Азија | 199.031.265 |
Папуа Нова Гвинеја | 16. септембар 1975. | Oкеанија | 8.034.630 |
Руанда | [11] | 29. новембар 2009.Источна Африка | 12.322.920 |
Сент Китс и Невис | 19. септембар 1983. | Кариби | 56.632 |
Света Луција | 22. фебруар 1979. | Кариби | 189.000 |
Сент Винсент и Гренадини | 27. октобар 1979. | Кариби | 109.501 |
Самоа | 28. август 1970. | Oкеанија | 196.954 |
Сејшели | 29. јун 1976. | Источна Африка | 98.248 |
Сијера Леоне | 27. април 1961. | Западна Африка | 6.818.117 |
Сингапур | 9. август 1966. | Југоисточна Азија | 5.889.117 |
Соломонска Острва | 7. јули 1978. | Океанија | 614.497 |
Јужноафричка Република | 19. новембар 1926. | Јужна Африка | 56.007.479 |
Сри Ланка | 4. фебруар 1948. | Јужна Азија | 20.979.811 |
Танзанија | 9. децембар 1961. | Источна Африка | 57.790.062 |
Того | 25. јун 2022. | Западна Африка | 8.608.444 |
Тонга | 4. јун 1970. | Океанија | 107.228 |
Тринидад и Тобаго | 31. август 1962. | Кариби | 1.376.801 |
Тувалу | 1. октобар 1978. | Океанија | 10.116 |
Уганда | 9. октобар 1962. | Источна Африка | 42.288.962 |
Уједињено Краљевство | 19. новембар 1926. | Западна Европа | 65.746.853 |
Вануату | 30. јули 1980. | Океанија | 279.953 |
Замбија | 24. октобар1964. | Источна Африка | 17.470.471 |
Држава | Датум придружења | Континент | Датум напуштања |
---|---|---|---|
Република Ирска | 19. новембар 1926. | Европа | 18. април 1949. |
Зимбабве | октобар 1980. | Африка | 7. децембар 2003. |
Бивша држава | Датум придружења | Континент | Распуштена | Касније се поново придружује као | Напомене |
---|---|---|---|---|---|
Малаја | 31. август 1957. | Азија/Океанија | 31. јул 1963.[12] | Малезија | Реформисана као Федерација Малезије са Сингапуром (постала одвојена чланица 1965. године), Сабахом и Сараваком. |
Доминион Њуфаундленд | 19. новембар 1926. | Северна Америка | 31. март 1949. | Канада | Једна од оригиналних доминиона у време Балфорове декларације из 1926. године и Вестминстерског статута из 1931. године.[13] |
Тангањика | 9. децембар 1961. | Африка | 26. април 1964. | Танзанија | Две државе су заједнички формирале Танзанију 26. априла 1964.[14] |
Занзибар | 10. децембар 1963. | ||||
Држава | Датум придружења | Континент | Становништво | Напомене |
---|---|---|---|---|
Сомалиленд | 2009.[15] | Африка | ~3.500.000[F] | Сомалиланд је непризната самопроглашена држава, међународно призната као део Сомалије. Поднела је захтев за придруживање Комонвелту под статусом посматрача. |
Судан | 2009.[16] | Африка | 42.425.989 | Судан је био кондоминијум Уједињеног Краљевства и Египта познат као Англо-египатски Судан, али је, у пракси, структура кондоминијума обезбедила потпуну британску контролу над Суданом до независности 1956. године. Судан је изразио интересовање за придруживање Комонвелту.[17] |
Јужни Судан | 2011.[18] | Африка | 13.670.642 | Независност од Британије стекла је као део Судана 1956. године, док је независност од Судана стекла 2011.[19] |
Суринам[20] | 2012. | Јужна Америка | 555.934 | |
Бурунди [21] | 2013. | Африка | 10.524.117 | |
Зимбабве | 2018.[22] | Африка | 16.150.362 | Датума 15. маја 2018, председник Мнагагва поднео је захтев за поновно чланство Зимбабвеа у Комонвелту. |
^ F. Број становника се заснива на проценама из 2014. године.
Остале државе које су изразиле интересовање за придруживање Комонвелту током година су Алжир, Бахреин,[17] Камбоџа, Египат, Еритреја, Израел,[23] Либија, Мадагаскар, Непал,[24][25] Палестина, Сједињене Државе и Јемен.[16][26]
Неке државе и региони такође би се могли придружити Комонвелту као бивши делови Британске империје, укључујући: Ирак, Јордан, Кувајт, Мјанмар, Оман, Катар, Уједињене Арапске Емирате и Хонг Конг,[27] или чак бивше британске протекторате као што су Авганистан[25] и Бутан.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.