From Wikipedia, the free encyclopedia
Дневник је најстарија новинско-издавачка и штампарска кућа у Војводини. Окосницу овог предузећа чини информативно-политички дневни лист „Дневник“. Предузеће се налази на Булевару ослобођења у Новом Саду. Од сличних листова, од „Дневника“ је старија само београдска „Политика“.
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Лист је покренут илегално од стране војвођанских антифашиста, за време мађарске окупације 15. новембра 1942. године, а првобитно име му је било „Слободна Војводина“. Штампан је у илегалној подземној штампарији на тадашњој периферији Новог Сада, код Алмашког гробља. Лист је био политичког карактера и представљао је гласило Покрајинског народноослободилачког одбора Војводине. Први уредник листа био је народни херој Светозар Марковић Тоза, а поред Марковића, текстове су написали и Бранко Бајић и Никола Петровић. Лист је штампан на гештетнеру и илегалним каналима растурен по Бачкој.
Кад је курир који је износио новине из базе био ухапшен, одао је адресу штампарије и четири дана после изласка првог броја, 19. новембра, мађарска полиција је заједно са жандармима опколила кућу и открила базу изграђену испод дворишне терасе. Уредник листа, Светозар Марковић, је ухапшен и изведен пред војни суд, где је осуђен на смрт. Обешен је у касарни у Футошкој улици 9. фебруара 1943.
Преживели Никола Петровић је, заједно са Гезом Тиквицким, организовао нову базу у Старом Врбасу, тако да наредни бројеви листа излазе овде, а потом у Парагама у породичној кући Исе Сремца чија су жена Рокса и син Милош одеведени током рације у злогласни логор Дахау где им се губи траг. Кад је руководство НОП-а у Бачкој успоставило сталну везу са центром покрета у Срему, „Слободна Војводина“ је премештена у Сурдук. Уређивање листа поверено је Јовану Поповићу, тадашњем секретару Покрајинског НО одбора. Лист је штампан у Сурдуку од новембра 1943. до септембра 1944, а преко „партизанске поште“ дистрибуиран је по целој Војводини.
Кад је руководство НОП-а из Срема прешло у ослобођени Петровград (данашњи Зрењанин) и „Слободна Војводина“ је октобра 1944. премештена у овај град на Бегеју, а 19. новембра враћена је у Нови Сад. Овде је излазила као дневни лист на српском и мађарском језику. Мађарска верзија листа носила је назив „Szabad Vajdaság“, а касније је преименована у „Magyar Szó“ („Мађарска реч“). Верзија листа на српском језику излазила је под именом „Слободна Војводина“ све до краја 1952. године, а од 1. јануара 1953. излази под именом „Дневник“.
Развојни пут читаве куће Дневник и експанзија везују се за године реформи и стабилизације уставног и политичког положаја Аутономне Покрајине Војводине. До 2003. Дневник је био јавно гласило у власништву Скупштине Аутономне Покрајине Војводине. Тада већински власник листа Дневник постаје немачка медијска компанија ВАЦ ( , скраћено од Westdeutsche Allgemeine Zeitung) 55%, a мањински – 45% Дневник холдинг, односно АП Војводина која има 52% удела у Холдингу. Заједничко предузеће добија назив „Дневник Војводина прес“.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
