будимски епископ, проповедник и црквени писац From Wikipedia, the free encyclopedia
Дионисије Новаковић (1705, Книнска Крајина [lower-alpha 1] — 8. децембар. 1767, Сентандреја, код Будимпеште) био је будимски епископ, проповедник и црквени писац.[1]
Дионисије Новаковић | |
---|---|
Датум рођења | 1705. |
Место рођења | Бока которска, |
Датум смрти | 8. децембар 1767. (61/62 год.) |
Место смрти | Сентандреја, Хабзбуршка монархија |
Далматинац[2] Новаковић био је постриженик и јерођакон манастира Савине. Из манастира се као јерођакон упутио 1725. године у Кијев, где је завршио гимназију и Духовну академију.[3] Био је један од првих Срба који су завршили Кијевску Духовну академију. На повратку из Русије где је провео чак десет година[4] 1737. године дошао је у Нови Сад, и ускоро постао професор филозофије и богословије у духовној академији, коју је у то време (1739) основао у Новом Саду бачки владика Висарион Павловић. Новаковић је своју приступну беседу у школи која се налазила у Петроварадину посветио празнику Зачеће Пресвете Богородице.
Јеромонах Дионизије је постао префект[5] школе која се званично звала "Варадинска, Висарионо-Павловићева колегија". Био је у то време надалеко познат по учености и слатких својих проповеди. Као професор духовне академије у Новом Саду, Новаковић је био необично реван и савестан радник, те је настојао да своме народу омили науку и докаже њезину важност за прогрес човечанства. У том смислу састављено је и једно његово предавање од 8/9. 1744. године О похвалах и ползје наук свободних. Осим тога остало је неколико Новаковићевих дела, филозофско-етичког, догматског, полемичког и литургичког садржаја, у рукописима патријарашке библиотеке манастира Гргетега и Ораховице. За предаване предмете написао је ручне књижице од којих је једна (из 1741) и штампана, али две деценије доцније. Реч је о делу "Епитом или краткаја сказанија свјашћанаго храма...", које објављено 1768. године у Венецији. Један од наслова приручника на који скреће пажњу Шафарик је написан 1744. године био је "Катихизис или Наука Христијанска". Остао је Дионисије у Новом Саду до 1746. године, када је отишао у Будим.
Неко време био је и проповедник у Хрватској и у Будиму. Дионизије је у Будиму био духовник и учитељ неколико година.[6] Срби из Будима су се због Новаковића замерили са својим епископом, што је довело чак до за извесно време затварања будимске цркве. Али Будимци - посланици из Будима и Сентандреје су га толико радо имали, да су архијерејски синод готово присилили да им да Новаковића за епископа.
За епископа Будимске епархије је посвећен 1748. године. Царским указом а без знања и "привољења" карловачког митрополита и Синода, постављен је истовремено и за епископског викара у Ердељу.[7] Године 1761. године добио је на управу и Трансилванску епархију, стекавши знатне заслуге за одбрану православља међу трансилванским Румунима. Дионисије је одлазио у Ердељ, а последње његово бављење десило се и јесен 1767. године. Било је то надомак смрти која га је снашла по повратку 8. децембра 1767. године у Сентандреји.
Важнији радови:[1]
Његов Епитом или краткаја сказанија свјашченаго храма, риз јего итд, који је написао 1741, штампан је у три маха после његове смрти (1768, 1783. и 1805).
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.