Димитрије Дишко Марић

Димитрије Дишко Марић (Јагодина, 25. фебруар 1935) српски је сликар.

Димитрије Дишко Марић
Датум рођења	(1935-02-25)25. фебруар 1935.
Место рођења	Јагодина, Краљевина Југославија

Биографија

Димитрије Марић, у домаћој и светској јавности познатији као Дишко, рођен је 25. фебруара 1935. године у Јагодини од оца Војислава Марића и мајке Косаре. Родитељи су му били просветни радници (учитељи дефектолози). Породица се пред почетак Другог светског рата, у лето 1939. године, преселила у Београд. Завршио је основну школу „Доситеј Обрадовић” на Душановцу, а гимназију на Дедињу. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду 1958. године у класи Зоре Петровић.^[1]

Завршивши Академији осмислио је нову технику сликања (темпера и восак). Прву самосталну изложбу отворила му је Катарина Амброзић у Београду марта 1959. године, у Атељеу 212. Излагао је и на групним изложбама независних сликара 1958, 1961, 1962. и 1964. године у Београду на Дан слободе.

У Паризу је излагао први пут на изложби „Формe и Боје” () децембар 1960. године – март 1961. године - у галерији Бернхајм Жен (). У истој галерији, на изложби од импресиониста до наших дана „На таласима воде” (), 1961. био је заступљен са пет радова. Приликом отварања галерије Мишел Добервил () 1962. године на изложби под називом „Сортилеж” (Sortilege), изложене су – поред импресиониста – и слике савремених сликара, а јануара и фебруара 1963. имао је и своју самосталну изложбу у истој галерији. У наставку је учествовао на изложби „40 слика на крају године” (), од новембра 1963. до фебруара 1964, а јануара 1964. у галерији Мишел Добервил излагао је на изложби „Мали формат” ().

Галерија Жак Казанова () приредила му је самосталну изложбу у мају 1965. године. Августа 1965. године излагао је у групи Шест сликара у галерији Вик-Енд () у Сен Пол де Вансу (). У октобру исте године учествовао је на изложби „Мали формати из Париза” (), приређеној у Хамбургу. А фебруара 1966. године у Паризу у галерији Жак Казанова излагао је на изложби групе под називом „03”, затим је имао и две самосталне изложбе, 1971. и 1974. године, у истој галерији.

У Београду у Галерији Културног центра приредио је 1966. године самосталну изложбу, а у Народном музеју на изложби „Теме и технике” изложена је његова слика „На балкону”. У Њујорку у галерији „Јелица” () 1969. године излагао је са Љубицом Цуцом Сокић и Иваном Табаковићем. Дишкове и Цуцине слике су откупљене.

Са великом српском глумицом Невенком Урбановом упознао се 1955. године случајним сусретом на степеницама Народног позоришта у Београду и више се нису раздвајали. Био је са њом и у најтежим тренуцима када је напуштала сцену Народног позоришта и пружио јој доживотну подршку.^[1][2][3][4]

Референце

1. „Димитрије Дишко Марић”. Медиантроп. Архивирано из оригинала 19. 10. 2023. г. Приступљено 15. 10. 2023.
2. Мујезиновић, Ферид (26. 1. 2007). „Античка драма на Андрићевом венцу”. Политика. Приступљено 15. 10. 2023.
3. Мујезиновић, Ферид (27. 1. 2007). „Одлучила да умре”. Политика. Приступљено 15. 10. 2023.
4. Матовић, Драгана (22. 1. 2007). „Љубав дужа од времена”. Вечерње новости. Приступљено 15. 10. 2023.

Спољашње везе

• НА ИСТОМ СПРАТУ СА АНДРИЋЕМ: "Од сада када ме питају где станујем, кажем..." („Вечерње новости”, 14. јун 2023)
• Како смо заједно гледали Лепу Лукић: Шта је о Иви Андрићу причао његов први комшија сликар и муж чувене глумице („Нова”, 3. јул 2023)