From Wikipedia, the free encyclopedia
Дивља трешња () је врста биљке из рода , у народу познатија и као црна трешња[1] или птичарка.[1] Има је у Европи, Анатолији, Магребу и западној Азији, од Британских острва[2] па јужно до Марока и Туниса, северно до Трондејмсфјорд региона у Норвешкој, источно до Кавказа и северног Ирана, са малом изолованом популацијом на западним Хималајима.[3][4] Врста се широко узгаја и у другим регионима и постала је натурализована у Северној Америци и Аустралији.[5][6][7]
Дивља трешња | |
---|---|
Плод дивље трешње | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Rosids |
Ред: | Rosales |
Породица: | Rosaceae |
Род: | Prunus |
Подрод: | P. subg. Cerasus |
Секција: | P. sect. Cerasus |
Врста: | P. avium |
Биномно име | |
Prunus avium | |
Дивља трешња је листопадно дрво које расте на висини од 15 до 32 m, а има дебљину до 1,5 m у пречнику. Kора је глатка, пурпурно-смеђа са истакнутим хоризонталним сиво-смеђим лентицелама на младим дрвећима, које постају тамно црно-браон и виде се као пукотине на старим дрвећима. Листови су једноставни, јајасти до елиптични, дуги 7-14 cm и широки 4-7 cm, са тестерасто назубљеном ивицом. На врху су зашиљени, а са доње стране посути су ретким, белим длачицама. Пре опадања листови поцрвене. Цветови се формирају у пролеће, истовремено са формирањем листова. Беле су боје, расту густо збијени и нагомилани, а цваст је у облику гроње. Цветови су хермафродитни и опрашују се пчелама. Зависно од висине, дивље трешње зру у јуну, јулу и августу. Плод је јестива тамноцрвена коштуница. Плодови су упадљиво ситнији и малобројнији него код питомих сорти, а незрели су још и понекад непријатно горки. Беру се тек потпуно зрели, црни меки и сочни плодови. Имају истанчан кисело-слатко-нагорак укус. Од њих се, осим сокова и компота, могу правити пикантни сосови и необични колачи са црном чоколадом.
Трешња јача и чисти тело, олакшава варење, избацује напоље све што не ваља. Одвар од коре смирује и олакшава кашаљ, стишава упале, нарочито упаљене десни и грло. Од петељки се прави чај. Чај од петељки је моћан диуретик.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.