Патка глувара

Дивља патка
	Женка (испред) и мужјак (иза) дивље патке
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Anseriformes
Породица:	Anatidae
Род:	Anas
Врста:	A. platyrhynchos
Биномно име
	Anas platyrhynchos; (, 1758)
Подврсте
	A. p. platyrhynchos (, 1758); A. p. domesticus (, 1758); A. p. conboschas (, 1831) (оспорена);
	Ареал глуваре У току целе године Лети Зими
Синоними
	Anas boschas (, 1758)

Дивља патка или глувара, глува шатка^[2] (лат. ) је врста патке која настањује умерена и суптропска подручја Северне Америке, Европе, Азије и Аустралије. Дивља патка је најпознатија врста патке. Бројне припитомљене расе патака воде порекло од дивље патке (глуваре). Ова врста је, уз обичног галеба, најчешћа врста у воденим стаништима Србије, како је показао зимски попис 2024.^[3]

Кратке чињенице Дивља патка, Статус угрожености ...

Затвори

Изглед и понашање

Мужјак дивље патке на глави и врату има тамнозелено перје металног сјаја са белим прстеном на дну. Груди су му смеђе боје, а трбух и доња страна крила светлосиви. Кратко репно перје је бело. Два средња репна пера савијена су у коврџице. Кљун је жут и са стране назубљен.

Женка је покривена светлосмеђим и тамносмеђим перјем које има заштитну улогу. Наранџасте кратке ноге међу прстима имају широке пливаће кожице.

Дивља патка врло брзо лети и добро плива. Може да нарасте до 58 центиметара у дужину. Настањује густо обрасле обале језера, бара и мочвара, а зими је уз обрасле обале ушћа река. Храни се биљном храном, али једе и водене инсекте, жабе и рибе.

Размножавање

На тлу уз воду гради гнездо у заклону, често у подручју стабла или у дупљи. Женка снесе до 13 светлозеленкастих јаја на којима седи и касније се брине за младе.

Честа је птица, лови се и вештачки узгаја.