Делчево

Делчево
мкд.
Делчево; мкд.
	Поглед на Делчево
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Делчево
Становништво
— 2002.	11.500
Географске карактеристике
Координате	41° 58′ 02″ С; 22° 46′ 10″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	600
	Делчево Делчево на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	2320
Позивни број	033
Регистарска ознака
Веб-сајт

Делчево (мкд. ; до 1951. Царево Село, мкд. ) је град у Северној Македонији, у источном делу државе. Делчево је седиште истоимене општине Делчево, као и средиште високопланинске области Пијанец.

Кратке чињенице Делчевомкд., Административни подаци ...

Затвори

Град Делчево је смештено у источном делу Северне Македоније, близу државне границе са Бугарском — 10 km источно од града. Од најближег већег града, Кочана град је удаљен 50 km источно, а од главног града Скопља 160 km источно.

Рељеф: Делчево је средиште историјске области Пијанец. Насеље је положено у тзв. Делчевској котлини, коју гради река Брегалница. Насеље је положено на приближно 600 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, јужно планина Голак, а источно планина Влајна.

Клима у Делчеву је континентална.

Воде: Кроз Делчево тече река Брегалница, која дели град на два дела.

Делчево се, по предању, називало Васиљево, што преведено са грчког значи Царево Село. Насеље Царево Село се спомиње први пут у једној повељи Цара Душана (између 1347. и 1350. године). За време Турака насеље се називало Султанија.^[1]

До 17. века насеље је лежало на десној страни реке Брегалнице, близу пута за Благоевград. Средином 17. века околину града посећује и султан Мехмед IV.

Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу.

За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.

Године 1931. број становника се повећао на 3.746.

Данашњи назив је добило 1951, по револуционару Гоци Делчеву.

Делчево је према последњем попису из 2002. године имало 11.500 становника.

Националност	Укупно
Македонци	10.761
Албанци	7
Турци	97
Цигани	564
Цинцари	3
Срби	25
Бошњаци	0
остали	43