Remove ads
Дворане (алб. ) је насељено место у Србији у општини Сува Река. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 140 становника.[а]
Дворане | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Сува Река |
| Становништво | |
| — 2011. | 140 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 18′ 38″ С; 20° 54′ 26″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Апс. висина | 662 |
.svg)  Дворане Дворане на карти Србије | |
У Дворанима се налази црква Светог Спаса.
У Поменику манастира Русинице из 1465. уписани су као приложници Срби из Дворана. Рукописни Пролог из 1560. године, који је писао монах Пахомије у манастиру Војсиловици даровао је манастиру Свете Тројице Русинице, одакле је пренет у цркву села Дворана. У турском попису из XVI века помиње се црква Св. Спаса код села Дворана. Једно Четворојеванђеље из XVI века припадало је цркви села Дворана. На икони која је била најпре у цркви Св. Спаса у Дворану, а потом пренесена у цркву Св. Богородице у Мушутишту био је запис приложница Илије, Бојке и Доброславе са уписаном годином: 1603. У селу Дворане, у породици Поповића било је 19-20 генерација свештеника, који су са "колена на колено" предавале и сачувале ванредно вредне историјске писане српске споменике. "Повељу" српског краља Стефана Дечанског издату 1326. године Богородици Љевишкој у Призрену, Хрисовуљу цара Душана издату 1348. својој задужбини манастиру Светих Арханђела код Призрена и Душановог законика из 1349. године. Ови драгоцени споменици српске науке и културе чувају се данас у Српској академији наука и уметности и Народној библиотеци Србије у Београду. Албанци су још јуна месеца 1984. године поломили 24 надгробна споменика на српском гробљу у селу у Дворанима.
Владика рашко-призренски и каснији Патријарх српски Павле у свом извештају Светом Архијерејском Синоду СПЦ, поред осталога, наводи податак да је на гробљу овог села Дворане, код Призрена, ноћу 10. јуна 1984, срушено 29 надгробних споменика.[1]
Јуна месеца 1999, у присуству немачких војника НАТО-а, разорили су до темеља српску цркву, попалили и опљачкали све српске куће и све Србе протерали са њихових вековних огњишта. Године 2008. Србе, који су у пратњи УНМИК-а и Данског савета за избеглице дошли да посете своје село и порушене гробове својих предака, Албанци су физички напали и протерали у присуству међународних снага хуманитарних организација.[2]
Remove ads
Према попису из 1981. године у насељу већинско становништво су били Срби. Након рата 1999. године Срби су напустили насеље и све су им куће запаљене.
Број становника на пописима:
Remove ads
- Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads