Данил Влаховић

Данил (световно Димитрије Влаховић; Чуруг, око 1740^[1] — бања Дорна, 20. август 1822) био је српски калуђер, намесник ковиљски, професор богословије у Сучави и епископ буковински у Черновици

Данил Влаховић
Датум рођења	1740.
Место рођења	Чуруг
Датум смрти	1822.
Место смрти	Ватра Дорнеј

Биографија

Рођен је у Чуругу у Бачкој, крштен као Димитрије.^[2] У родном селу је био парох 1764—1768. године. Замонашио се у манастиру Ковиљу.

Јеромонах Влаховић је постао економ бачког манастира Ковиља у Бачкој фебруара 1780. године. Касније је он и намесник до 1786. године^[3] када је на позив буковинског епископа Херескула позван у Сучаву. Био је први Србин предавач и управитељ Православне богословије у Сучави,^[4] до 1789. године. Био је веома успешан професор примењујући Рајићев учевни метод. Од октобра 1788. године помоћници су му на богословији: син Петар Влаховић (пре тога мирски свештеник у Петровом Селу) и извесни Георгије Поповић. Влаховић је био веома цењен од Молдаваца, а то се види и по захтеву Конзисторије која је 23. априла 1788. године тражила од државне власти, да му се повећа плата и да чин архимандрита. Имао је тада 33 ученика, које је квалитетно спремао за испит.

По смрти епископа Доситеја Хирескула изабран је 25. априла 1789. године за епископа буковинског^[5] са седиштем у Черновици. Ту је следеће 1790. године пренео богословију и уредио је у владичанском двору. Богословију је укинула државна власт 16. августа 1816. године.

Био је велики реорганизатор своје епархије.^[6] Учествовао је на Темишварском црквено-народном сабору 1790. године.

Референце

1. „ДАНИИЛ”. pravenc.ru.
2. Сава Вуковић: „Српски јерарси, од деветог до двадесетог века”, Крагујевац 1996.
3. „Српски сион”, Сремски Карловци 15. јул 1903.
4. „Српски сион”, Сремски Карловци 18. фебруар 1903.
5. „Српски сион”, Сремски Карловци 3. октобар 1893.
6. „Глас САНУ”, Београд 1956.