Григорије Ниски

Григорије Ниски (335—394) је био епископ града Нисе у Кападокији, млађи брат Светог Василија Великог, близак пријатељ Григорија Богослова. Он је био најпре само презвитер, јер је био ожењен. Када му је умрла жена, блажена Теозва, изабран је и посвећен за епископа у Ниси. Он се одликовао огромном светском ученошћу и духовним опитом. Учествовао на Другом васељенском сабору. Сматра се да је он саставио други део Симбола вере. Григорије је био велики беседник, тумач Светог писма и богослов.

Чедородни уд је најсветији уд људског тела, зато што свим органима и чулима човек служи самом себи, а чедородни уди отварају пут новоме животу.

свети[1][2] Григорије Ниски
Икона Светог Григорија Ниског (фреска из 14. века, Галата, Истанбул)
Датум рођења	335.
Датум смрти	395.
Место смрти	Ниса, Кападокија

Свети Григорије Ниски

Због свога пораза аријевци се беху нарочито на њега окомили као на свог страшног противника, те у време цара Валентинијана, њиховог једномишљеника, успеше да збаце с епископске столице и отерају у изгнанство. Осам година проведе овај свети отац у изгнанству трпељиво сносећи све беде и сва понижења. Најзад сконча у дубокој старости концем IV века преселивши се у Царство Божје и оставши кроз све векове на земљи као велико светило Цркве.

Српска православна црква слави га 10. јануара по црквеном, а 23. јануара по грегоријанском календару.

Животопис

Григорије Ниски заједно с братом Василијем и с Григорије Назијанским је био један од великих протагониста духовног цветања, које је подстицало изградњу хришћанске цивилизације у 4. веку када је Кападокија проживљавала раздобље интезивне и стваралачке културалне животности. О његовом животу зна се врло мало. Рођен је око 335. године. Са братом Василијем био је одгојен у Атинској школи. Након што је био лектор у цркви, Григорије је прихватио службу ретора и тад се вероватно оженио. Затим је напустио поучавање, те се повукао у једну монашку заједницу, коју је установио његов брат Василије у Понту. Монашким се позивом посвећује уз брата Василија и његова мајка, брат Некратије и сестра Макрина. Између 371. и 372. је уз почетно негодовање пристао да постане епископ Нисе у тој истој Кападокији према жељи брата Василија.

Василије се разочарао у Григоријево вршење епископске дужности. Понекад му је недостајало танкоћутности у односу према људима. У другим околностима опет није био довољно чврст када су то прилике захтевале, а није био нити практичан у погледу административних послова, те је постао лак плен клеветама и оптужбама до те мере да је био ухапшен, а затим и премештен на две године под лажном оптужбом да је злоупотребио црквене фондове. Било је то дело његовог аријанског супарника Демостена.

Године 378. се враћа на епископски трон. Године 379. је учествовао на сабору у Антиохији.

380. године је изабран за метрополита Севасте (данашњи Сивас у Турској). Године 381. учествује на Сабору у Цариграду где је одиграо значајну улогу, те га је због тога цар Теодосије једним декретом означио као заступника правоверја. Треба нагласити његове заслуге на пнеуматолошком подручју када је требало срочити саборско Веровање. Заправо, дорадио је Никејски символ вере уневши параграф о Духу Светом признавши му Боштво. Присуствовао је Сабору у Цариграду и 383. године. Проповедао је на свечаном спроводу кнегиње Пулхерије и царице Флациле 385. године. Након тога се све мање залази у јавне послове. Сцена његовог деловања постаје све више монашки живот. Будући да је све мање у Цариграду, све мање се појављује на епископским саборима, а све више борави у манастирима. Још 394 се налази међу потписницима цариградског сабора, након чега му се губи сваки траг, те се сматра да је тада и преминуо.

Види још

• Епектаза

Библиографија

Комплетни радови Григорија Ниског су објављени у на оригиналном грчком језику са латинским коментарима као :

• Vol. 1 - Werner Jaeger, ур. (2002). Contra Eunomium libri I et II. Brill. ISBN 978-90-04-03007-7.
• Vol. 2 - Werner Jaeger, ур. (2002). Contra Eunomium liber III. Brill. ISBN 978-90-04-03934-6.
• Vol. 3/1 - Friedrich Müller, ур. (1958). Opera dogmatica minora, pars I. Brill. ISBN 978-90-04-04788-4.
• Vol. 3/2 - K. Kenneth Downing; Jacobus A. McDonough; S.J. Hadwiga Hörner, ур. (1987). Opera dogmatica minora, pars II. Brill. ISBN 978-90-04-07003-5.
• Vol. 3/3 - Opera dogmatica minora, pars III. ISBN 978-90-04-12242-0. - De Anima Et Resurrectione, 2014 Publisher=Brill Editor: Andreas Spira
• Vol. 3/4 - Ekkehard Mühlenberg, ур. (1996). Opera dogmatica minora, pars IV. Brill. ISBN 978-90-04-10348-1.
• Vol. 3/5 - Ekkehard Mühlenberg, ур. (2008). Opera dogmatica minora, pars V. Brill. ISBN 978-90-04-13314-3.
• Vol. 4/1 - Hubertus R. Drobner, ур. (2009). Opera exegetica In Genesim, pars I. Brill. ISBN 978-90-04-13315-0.
• Vol. 4/2 - Opera exegetica In Genesim, pars II - currently unavailable.
• Vol. 5 - J. McDonough; P. Alexander, ур. (1986). In Inscriptiones Psalmorum: In Sextum Psalmum: In Ecclesiasten Homiliae. Brill. ISBN 978-90-04-08186-4.
• Vol. 6 - H. Langerbeck, ур. (1986). In Canticum Canticorum. Brill. ISBN 978-90-04-08187-1.
• Vol. 7/1 - John F. Callahan, ур. (2009). Opera exegetica In Exodum et Novum Testamentum, pars 1. Brill. ISBN 978-90-04-00747-5.
• Vol. 7/2 - John F. Callahan, ур. (1992). Opera exegetica In Exodum et Novum Testamentum, pars 2. Brill. ISBN 978-90-04-09598-4.
• Vol. 8/1 - Werner Jaeger; J.P. Cavarnos; V.W. Callahan, ур. (1986). Opera ascetica et Epistulae, pars 1. Brill. ISBN 978-90-04-08188-8.
• Vol. 8/2 - Giorgio Pasquali, ур. (2002). Opera ascetica et Epistulae, pars 2. Brill. ISBN 978-90-04-11182-0.
• Vol. 9 - G. Heil; A. van Heck; E. Gebhardt; A. Spira, ур. (1992). Sermones, pars 1. Brill. ISBN 978-90-04-00750-5.
• Vol. 10/1 - G. Heil; J. P. Cavarnos; O. Lendle, ур. (1990). Sermones, pars 2. Brill. ISBN 978-90-04-08123-9.
• Vol. 10/2 - Ernestus Rhein; Friedhelm Mann; Dörte Teske; Hilda Polack, ур. (1996). Sermones, pars 3. Brill. ISBN 978-90-04-10442-6.

Следе издања енглеских превода Грегоријевих списа;

• Gregory of Nyssa, Homilies on Ecclesiastes: An English Version with Supporting Studies. Proceedings of the Seventh International Colloquium on Gregory of Nyssa (St Andrews, 5–10 September 1990). Link.

Напомене

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Референце

1. Commemorations for Hator 26
2. Lutheranism 101, CPH, St. Louis, 2010, p. 277

Литература

• Azkoul, Michael (1995). St. Gregory of Nyssa and the Tradition of the Fathers. Lewiston, NY: E. Mellen Press. ISBN 0-7734-8993-2.
• Ene D-Vasilescu, Elena (2017). „Chapter 55: Gregory of Nyssa”. Ур.: Esler, Philip F. The Early Christian World. Routledge - Taylor & Francis Group. стр. 1072—1987.
• Maspero, Giulio (2007). Trinity and Man - Gregory of Nyssa's Ad Ablabium. Leiden: Brill. ISBN 978-90-474-2079-8.
• Meredith, Anthony (1995). The Cappadocians. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press. ISBN 0-88141-112-4.
• Mateo-Seco, Lucas Francisco; Maspero, Giulio, ур. (2010). The Brill Dictionary of Gregory of Nyssa. Leiden: Brill.
• Gregory of Nyssa. Life of Macrina. ISBN 978-1-78336-017-8., London, 2012. limovia.net
• John J. Cleary, ур. (1997). The perennial tradition of Neoplatonism. Leuven University Press. ISBN 978-90-6186-847-7.
• Sarah Coakley; . (2003). Re-thinking Gregory of Nyssa. Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-0637-5.
• Jean Daniélou (1956). „Le mariage de Grégoire de Nysse et la chronologie de sa vie” (PDF). Revue d'Études Augustiniennes et Patristiques. 2 (1–2): 71—78. doi:10.1484/J.REA.5.103908 . Архивирано из оригинала (PDF) 2005-10-20. г. Приступљено 2009-09-02.
• Stephen T. Davis; Daniel Kendall; Gerald O'Collins, ур. (2002). The Trinity: an interdisciplinary symposium on the Trinity. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924612-0.
• González, Justo (1984), The Story of Christianity, Peabody: Prince Press, ISBN 978-1-56563-522-7, Приступљено 20. 1. 2013CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Robert Jenson (2002). The Triune Identity: God According to the Gospel. Wipf & Stock. ISBN 978-1-57910-962-2.
• Duane H. Larson (1995). Times of the trinity: a proposal for theistic cosmology. P. Lang. ISBN 978-0-8204-2706-5.
• Morwenna Ludlow (2000). Universal salvation: eschatology in the thought of Gregory of Nyssa and Karl Rahner. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827022-5.
• Morwenna Ludlow (2007). Gregory of Nyssa : ancient and (post)modern. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-928076-6.
• Giulio Maspero; Lucas F. Mateo Seco, ур. (2009). The Brill dictionary of Gregory of Nyssa. Leiden: BRILL. ISBN 978-90-04-16965-4.
• Metropolitan Hierotheos of Nafpaktos, Life after Death Архивирано на сајту (29. децембар 2011). Retrieved 22 January 2012.
• Pfister, J. Emile (јун 1964). „A Biographical Note: The Brothers and Sisters of St. Gregory of Nyssa”. Vigiliae Christianae. 18 (2): 108—113. JSTOR 1582774. doi:10.2307/1582774.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Raymond Van Dam (2002). Kingdom of snow: Roman rule and Greek culture in Cappadocia. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3681-1.
• Raymond Van Dam (2003). Becoming Christian: the conversion of Roman Cappadocia. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3738-2.
• John W. Watt; Jan Willem Drijvers (1999). Portraits of spiritual authority: religious power in early Christianity, Byzantium, and the Christian Orient. Leiden: BRILL. ISBN 978-90-04-11459-3.

Спољашње везе

• Свети Григорије из Нисе, О БЛАЖЕНСТВИМА
• Григорије Ниски, О стварању човека verujem.org
• Ancient Greek OCR of Gregory of Nyssa's writings in PG at the Lace Архивирано на сајту (24. август 2018) repository of Mount Allison University: vol. 45 Архивирано на сајту (10. септембар 2018), vol. 46 Архивирано на сајту (24. август 2018)
• Gregory of Nyssa Home Page, including many English translations of his writings.
•  Herbermann, Charles, ур. (1913). „St. Gregory of Nyssa”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
• Gregory of Nyssa entry from The Internet Encyclopedia of Philosophy
• Opera Omnia by Migne, Patrologia Graeca with analytical indexes.
• Schaff's Nicene and Post-Nicene Fathers (online), including the works of St. Gregory
• "Commentary on Song of Songs; Letter on the Soul; Letter on Ascesis and the Monastic Life', a manuscript from the 14th-century of Gregory of Nyssa's work, translated into Arabic
• Григорије Ниски на сајту LibriVox (језик: енглески)