Remove ads
Јован Теодоровић Обреновић (Горња Добриња, 1786.[1] – Сремски Карловци, 22. јануар/3. фебруар[1] 1850) познатији и као Господар Јован, био је генерал-дивизијар, командант Моравско-подринске војне команде,[2] гувернер дистрикта рудничког и пожешког. Био је рођени млађи брат кнеза Милоша Обреновића и Јеврема Обреновића.
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Јован Обреновић | |
|---|---|
 Јован Обреновић у униформи генерал-дивизијара | |
| Датум рођења | 1786. |
| Место рођења | Горња Добриња, Османско царство |
| Датум смрти | 3. фебруар 1850. (63/64 год.) |
| Место смрти | Сремски Карловци, Аустријско царство |
| Родитељи | Вишња Урошевић |
Рођен је у Средњој Добрињи (код Ужица) 1786. године од мајке Вишње и оца Тодора Михаиловића. Учествовао је на Састанку у Такову и подизању Другог српског устанка, као и у Бици на Љубићу 1815. године, у којој је био на челу војног реда.[1] Након завршетка устанка био је на челу Рудничке, а касније и Пожешке нахије.[1] Учествовао је у гушењу Ђакове буне 1825. године. Био је један од старешина устаничких трупа смештених у селу Белица надомак Јагодине.[3]
Његов писар у Брусници био је Нићифор Нинковић почев од 1828. године.
Године 1814. оженио се Круном Михаиловић (преминулом 18. јануара 1835) и са њом је имао сина Обрена (1818 – 1826) и кћи Јелисавету - Савку (1828 – 1834).
У други брак ступио је 1836. године са Аном Јоксић (1818 – 1880) и са њом је имао две ћерке – Анастасију - Стану (1839 – 1933) и Ермилу (1844 – 1918). Анастасија се 1858. удала за Теодора Алексића од Мајне (1825 – 1891). Ермила се 1860. удала за Николу Чупићаа а 1867. за Тихомиља Тешу Николића (1832 – 1886).[4]
Господар Јован је живео у селу Пешти све до 1834. године када се преселио у Чачак где је постао начелник тамошњег округа. У Чачку је кратко живео. Тамо је постао и ктитор. Осим што је заслужан за обнављање старе Страцимирове задужбине, надлежан је био и за обнављање Цркве Вазнесења Господњег у Чачку. У том граду је подигао и Храм Светог Ђорђа 1820, Цркву Вазнесења Христовог на месту некадашње Богородице Градачке 1834. и Цркву Светог Николе у Брусници 1836/1837. године.[2]
По њему је названа неуспешна Јованова буна из 1839. године чији је циљ био да поврати на престо кнеза Милоша.[1] Пропаст буне довела је до тога да Јован буде осуђен на десет година заточења. Касније је казна измењена у три године кућног притвора у Београду.[1]
После Вучићеве буне из 1842. године прешао је у Аустрију.[2]
Умро је 22. јануара/3. фебруара 1850. године у Сремским Карловцима у изгнанству.
У његовом конаку у Чачку из 1835. године смештена је стална поставка Народног музеја Чачак.
Гроб му се налази на Успенском гробљу у Новом Саду.[5]
Remove ads
| 2. Теодор Михаиловић | ||||||||||||||||
| 1. Јован Обреновић | ||||||||||||||||
| 3. Вишња Урошевић | ||||||||||||||||
Remove ads
Први брак
Супружник
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Круна Михаиловић | 18. јануар 1835. | ||
Деца
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Обрен Обреновић | 1818. | 1826. | умро у детињству | |
| Савка Обреновић | 1. октобар 1828. | 5. октобар 1834. | умрла у детињству | |
Други брак
Супружник
Деца
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Анастасија Обреновић | 9. новембар 1839. | 27. фебруар 1933. | Тодор Алексић од Мајне | |
| Ермила Обреновић | 3. фебруар 1844. | јун 1918. | Никола Чупић; Тихомиљ Николић | |
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads