From Wikipedia, the free encyclopedia
Гордана Малетић (Београд, 1952) савременa је српскa књижевница.[1]
| Гордана Малетић | |
|---|---|
 Гордана Малетић 2015. | |
| Датум рођења | 1952. |
| Место рођења | Београд, ФНР Југославија |
| Награде | Видети у чланку |
Рођена је 22. маја 1952. године у Београду где је завршила Основну школу "Браћа Рибар", данас Краљ Петар Први и матурирала у Jеданаестој београдској гимназији. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду на Групи за југословенску и општу књижевност. Као секретар редакције радила је од 1977-1979. године ИП "Унија-публик", а од тада до 1989. године као преводилац у "Фаграму", фабрици грађевинских машина у Смедереву. Од 1990. године је главни уредник у Књижевно-издавачкој задрузи "Књиготека" у Београду. У издавачкој кући " Евро-Ђунти" била је уредник од 2006.године, где је приредила велики број књига за децу и одрасле домаћих и страних.
Као писац, највећу пажњу посвећује прози – краткој причи, приповеци и роману за децу и младе. Есејистика, књижевна критика и антологичарски рад спадају у паралелни вид њеног стваралаштва. Објављује и поезију, путописе и разговоре с писцима, биографије, а бави се и драмским стваралаштвом. Преводи књиге за децу и одрасле.
Аутор је и учесник великог броја радионица и сусрета са децом, од којих су многи хуманитарног карактера.
Критичар је дневног листа „Блиц“. Уређује часопис „Даница за младе“ Вукове задужбине.[2] Гордана Малетић је члан Удружења књижевника Србије. Живи и ради у Београду, а од 2008 је самостални уметник.[3]
Антологија српске басне, коју је приредила, преведена је на италијански језик 2008. Известан број њених прича за децу, као и приређених издања из народне и светске књижевности преведен је на више европских језика.[4]
Признање White Ravens Award. Међународна омладинска библиотека из Минхена уврстила је 2000. године књигу „Спасоносна одлука“ у 250 најбољих књига у свету објављених за децу у протеклој години и такође, у 2006. години уврштава књигу „Крађа винчанске фигурице“ међу 250 најбољих и препоручује је за читање и превођење.
Међу најважније књиге избора познатих српских аутора које је приредила и за које је написала предговоре спадају: “Варнице” и “Ружичњак” Лазе Лазића (2014, 2015), “Шкрти берберин” Александра Поповића (2015), “Пуна кола прича” Данице Бандић (2015), “Зимзелена змија” Александра Вуча, (2018), “Смејуцкање” Васке Јукић Марјановић (2022), “Репати бегунци” Јелене Билбије (2023) и “Најлепше басне Доситеја Обрадовића” (2024).
Поезију и приче објављивала у листовима: „Политика за децу“, „Змај“, „Захратка“, „Извор-књига“, „Невен“, „Бијела пчела“, „Миш-Маш“, „Осмијех“, „Тик-Так“, „Ђачко доба“, „Другарче“, „Једрењак“ и другим.За емисију "Добро јутро, децо", Првог програма Радио Београда, написала шест циклуса по тринаест прича које су емитоване у периоду од 1997-2003.
Антологија српске басне, избор и предговор, “Ошишани Јеж“, Београд, 2005.
Заступљена је у бројним антологијама српске књижевности за децу.
Од 1997. године написала је неколико десетина есеја и критика посвећених књижевности и ликовним уметностима за „Књижевне новине“, „Просветни преглед“, „Политику“ и друге новине и часописе. Есеје објављивала у часописима: “Детињство”, “Повеља”, “Златна греда”, “Буктиња”, “Багдала”, “Монс ауреус”, “Поља”, “Градина”, “Летопис Матице српске” и другим. У периоду од 2008–2015. за додатак „Блиц књига“ написала 85 приказа објављених књига и десет чланака о књижевности.
Гордана Малетић превела је седам романа и књига из популарне филозофије и психологије са енглеског језика. Од 1992– 2002. Објављивала је преводе бајки, прича за децу, као и поезију енглеских и канадских аутора у књижевном часопису за децу “Змај". Преводи прича и песама са италијанског језика објављивани су у електронском часопису „Слова на струју“ Библиотеке у Јагодини, у периоду од 2020-2021.
Њена Антологија српске басне преведена је на италијански језик под насловом Фиабе Славе, “Гиуунти Едиторе”, 2008. Преводи књиге прича „Веселе породице“ и компилације народних остварења „Приче из шуме“ објављени су у Македонији, Словенији, Хрватској, Бугарској, Румунији, Словачкој и другим земљама
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
