Гастрин

Гастрин је протеински хормон који синтетишу и секретују Г ћелије (гастринске ћелије) желуца. Дифузног је дејства, индукује секрецију желудачне киселине и стимулише покрете желуца. Његово постојање је приви предложио 1905. Британски физиолог Џон Сидни Едкинс,^[1][2]. Гастрин су изоловали 1964. Џрегори и Трејси у Ливерпулу.^[3]

Гастрин
Идентификатори
Симболи	GAST; GAS
Вањски ИД	OMIM: 137250 MGI: 104768 HomoloGene: 628 GeneCards: GAST Gene
Онтологија гена Молекулска функција • активност хормона Ћелијска компонента • екстрацелуларни регион • растворна фракција Биолошки процес • контракција глатких мишића • пренос сигнала
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста	Човек	Миш
Ентрез	2520	14459
Eнсембл	ENSG00000184502	ENSMUSG00000017165
UниПрот	P01350	Q6GSF5
Реф. Секв. (иРНК)	NM_000805	NM_010257
Реф. Секв. (протеин)	NP_000796	NP_034387
Локација (УЦСЦ)	Chr 17: 37.12 - 37.13 Mb	Chr 11: 100.15 - 100.15 Mb
ПубМед претрага

Референце

1. Edkins, J. S. (13. 3. 1906). „The chemical mechanism of gastric secretion”. J. Physiol. (Lond.). 34 (1–2): 133—44. PMC 1465807 . PMID 16992839. doi:10.1113/jphysiol.1906.sp001146. Архивирано из оригинала 07. 02. 2020. г. Приступљено 22. 03. 2011.
2. Modlin IM, Kidd M, Marks IN, Tang LH (1997). „The pivotal role of John S. Edkins in the discovery of gastrin”. World J Surg. 21 (2): 226—34. PMID 8995084. S2CID 28243696. doi:10.1007/s002689900221.
3. Gregory RA, Tracy HJ (1964). „The constitution and properties of two gastrins extracted from hog antral mucosa”. Gut. 5: 103—14. PMC 1552180 . PMID 14159395. doi:10.1136/gut.5.2.103.

Додатна литература

• Rozengurt E, Walsh JH (2001). „Gastrin, CCK, signaling, and cancer”. Annu. Rev. Physiol. 63: 49—76. PMID 11181948. doi:10.1146/annurev.physiol.63.1.49.
• Dockray, G. J. (2005). „Clinical endocrinology and metabolism. Gastrin”. Best Pract. Res. Clin. Endocrinol. Metab. 18 (4): 555—68. PMID 15533775. doi:10.1016/j.beem.2004.07.003.
• Anlauf, M; Garbrecht, N; Henopp, T (2006). „Sporadic versus hereditary gastrinomas of the duodenum and pancreas: distinct clinico-pathological and epidemiological features”. World J. Gastroenterol. 12 (34): 5440—6. PMID 17006979. S2CID 23690873. doi:10.3748/wjg.v12.i34.5440.
• Polosatov, MV; Klimov, PK; Masevich, CG (1979). „Interaction of synthetic human big gastrin with blood proteins of man and animals”. Acta Hepato-gastroenterologica. 26 (2): 154—9. PMID 463490.
• Fritsch WP, Hausamen TU, Scholten T (1977). „[Gastrointestinal hormones. I. Hormones of the gastrin group]”. Zeitschrift für Gastroenterologie. 15 (4): 264—76. PMID 871064.
• Higashimoto, Y; Himeno, S; Shinomura, Y (1989). „Purification and structural determination of urinary NH2-terminal big gastrin fragments”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 160 (3): 1364—70. PMID 2730647. doi:10.1016/S0006-291X(89)80154-8.
• Pauwels, S; Najdovski, T; Dimaline, R (1989). „Degradation of human gastrin and CCK by endopeptidase 24.11: differential behaviour of the sulphated and unsulphated peptides”. Biochim. Biophys. Acta. 996 (1–2): 82—8. PMID 2736261. doi:10.1016/0167-4838(89)90098-8.
• Lund T, Geurts van Kessel AH, Haun S, Dixon JE (1986). „The genes for human gastrin and cholecystokinin are located on different chromosomes”. Hum. Genet. 73 (1): 77—80. PMID 3011648. S2CID 32216320. doi:10.1007/BF00292669.
• Kariya, Y; Kato, K; Hayashizaki, Y (1987). „Expression of human gastrin gene in normal and gastrinoma tissues”. Gene. 50 (1–3): 345—52. PMID 3034736. doi:10.1016/0378-1119(86)90338-0.
• Gregory RA, Tracy HJ, Agarwal KL, Grossman MI (1969). „Aminoacid constitution of two gastrins isolated from Zollinger-Ellison tumour tissue”. Gut. 10 (8): 603—8. PMC 1552899 . PMID 5822140. doi:10.1136/gut.10.8.603.
• Bentley PH, Kenner GW, Sheppard RC (1967). „Structures of human gastrins I and II”. Nature. 209 (5023): 583—5. PMID 5921183. S2CID 4200721. doi:10.1038/209583b0.
• Ito, R; Sato, K; Helmer, T (1984). „Structural analysis of the gene encoding human gastrin: the large intron contains an Alu sequence”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 81 (15): 4662—6. PMC 391550 . PMID 6087340. doi:10.1073/pnas.81.15.4662 .
• Wiborg, O; Berglund, L; Boel, E (1984). „Structure of a human gastrin gene”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 81 (4): 1067—9. PMC 344765 . PMID 6322186. doi:10.1073/pnas.81.4.1067 .
• Kato, K; Hayashizaki, Y; Takahashi, Y (1984). „Molecular cloning of the human gastrin gene”. Nucleic Acids Res. 11 (23): 8197—203. PMC 326575 . PMID 6324077. doi:10.1093/nar/11.23.8197.
• Boel, E; Vuust, J; Norris, F (1983). „Molecular cloning of human gastrin cDNA: evidence for evolution of gastrin by gene duplication”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 80 (10): 2866—9. PMC 393933 . PMID 6574456. doi:10.1073/pnas.80.10.2866 .
• Kato, K; Himeno, S; Takahashi, Y (1984). „Molecular cloning of human gastrin precursor cDNA”. Gene. 26 (1): 53—7. PMID 6689486. doi:10.1016/0378-1119(83)90035-5.
• Koh TJ, Wang TC (1995). „Molecular cloning and sequencing of the murine gastrin gene”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 216 (1): 34—41. PMID 7488110. doi:10.1006/bbrc.1995.2588.
• Rehfeld JF, Hansen CP, Johnsen AH (1995). „Post-poly(Glu) cleavage and degradation modified by O-sulfated tyrosine: a novel post-translational processing mechanism”. EMBO J. 14 (2): 389—96. PMC 398093 . PMID 7530658. doi:10.1002/j.1460-2075.1995.tb07013.x.
• Rehfeld JF, Johnsen AH (1994). „Identification of gastrin component I as gastrin-71. The largest possible bioactive progastrin product”. Eur. J. Biochem. 223 (3): 765—73. PMID 8055952. doi:10.1111/j.1432-1033.1994.tb19051.x.
• Varro A, Dockray GJ (1993). „Post-translational processing of progastrin: inhibition of cleavage, phosphorylation and sulphation by brefeldin A”. Biochem. J. 295 (Pt 3) (3): 813—9. PMC 1134634 . PMID 8240296. doi:10.1042/bj2950813.

Спољашње везе

• Преглед Архивирано на сајту (19. мај 2017)