From Wikipedia, the free encyclopedia
Кућни рачунар Галаксија је развио Воја Антонић 1983. године. Као микропроцесор је користио а имао је од 6 -а. Спољна меморијска јединица је била касетофон а као монитор се користио обичан телевизор, по могућности са видео улазом.
 | |
| Општи подаци | |
|---|---|
| Тип | кућни рачунар |
| Микропроцесор | Зилог |
| Меморија | 2 до 6 килобајта -а, 2 за знакове, и још 4 или 8 -а са основним системом и Бејсик преводиоцем |
| Спремиште података | касета (обични касетофон) |
| Оперативни систем | Бејсик у -у |
| Година производње | 1983—1985. |
Антонић је по својим речима рачунар почео да пројектује у хотелу „Теута“ у Рисну, а први је пут показан на штанду Завода за уџбенике и наставна средства на 14. међународном сајму опреме и средстава за савремену наставу — Учила '83, у Београду у октобру 1983.[1] Предузећа која су сарађивала на производњи рачунара била су Завод за уџбенике и наставна средства из Београда и Електроника-Инжењеринг из Земуна.
Галаксија је постојала у две верзије. Комерцијалну верзију је склапала и продавала школарцима мала радионица Електроника Инжењеринг, док је „уради сам“ верзија описана у специјалном издању часописа „Галаксија“ под насловом „Рачунари у вашој кући“. Да би аматерска самоградња била лакша, организовано је уношење разних делова из Аустрије, прављење и дистрибуција матичних плоча и тастатура као и програмирање -а са оперативним системом. За склапање рачунара је било потребно између 8 и 24 сата. Током периода од око годину дана у Југославији је направљено преко хиљаду примерака рачунара за игрице Галаксија.
Цена рачунара у самоградњи је била око 200 немачких марака што није било мало, али је било барем два пута јефтиније од било ког рачунара за игрице који се могао купити на тржишту. Осим тога, тада је прописима био забрањен увоз било чега (па и рачунара) што кошта више од педесетак немачких марака, па је и то представљало мотив за многе да сами направе свој први рачунар за игрице.
Воја Антонић је написао првих неколико програма (игрица) за Галаксију (Замак, ...) а програме су писали и други. Многи програми су емитовани у радио емисијама „Вентилатор“ Зорана Модлија на Радију Београд 202, а објављивани су у часописима „Рачунари“, „Свет компјутера" и „Мој Микро" све до почетка деведесетих.
Пошто рачунар није имао видео картицу, микропроцесор је морао да посвећује део свог времена стварању слике. Није уобичајено да се микропроцесор користи за генерисање видео-сигнала.
Идеја да процесор рачунара може да обавља и ту функцију потекла је од Дона Ланкастера ( – плодни писац рачунарске литературе осамдесетих и деведесетих година прошлог века) и описана је у књизи „“ објављеној 1978. године (). Аутор је користио микропроцесор Rockwell 6502, веома мало додатног хардвера, скуп потпрограма и пуно креативно употребљеног знања о раду телевизијских апарата на којима је требало да се прикаже слика. Описани су начини генерисања графике и текста различитих резолуција. Употребљен је микропроцесор 6502 јер је могао да генерише промене на својим адресним линијама у такту од једне микросекунде извршавајући једноставан програм. Сам програм којим се то постизало није имао превише смисла са становишта програмирања јер се састојао од низа истих инструкција. Истоветну идеју, али пакујући додатни хардвер у посебан чип (), искористио је Клајв Синклер () за своје рачунаре и као и , пуштене у продају 1980, 1981. и 1982. године.
Галаксија је настала у тежњи да се начини рачунар за игрице са разумном ценом за наше тржиште гладно рачунара-играчки. Основа, до усвајања идеје Дона Ланкастера, био је рачунар 1 са 4 интерпретером. Настојање да се стандардно начињена видео јединица упрости није давало прихватљиве резултате тако да је сазнање о могућности генерисања слике уз помоћ микропроцесора значајно допринело појављивању Галаксије као производа. Вештина Воје Антонића је у томе што је успео да „натера“ микропроцесор да обавља исти посао као и микропроцесор 6502 иако је то било теже за извођење (али је свакако успело Клајву Синклеру неколико година раније). Овим поступком су добијени изузетно јефтини рачунари за игрице.
Сам аутор Галаксије, у чланку посвећеном настајању овог рачунара, наводи други извор идеје потекле од употребе микропроцесора 1802 на начин који је лансирао Дон Ланкастер. Могуће је да је коришћење те идеје разјаснило неке недоумице у начину реализације који је применио Клајв Синклер с обзиром да се није могао имати директан увид у садржај специјалног чипа израђеног за ту намену. Аутор Галаксије је свакако имао приступ коду рачунара јер је дисасемблирани ROM овог рачунара већ био објављен, одакле се могао видети начин који је користио Синклер.
Микропроцесор је био довољно брз да генерише слику и да у време повратка млаза извршава Галаксија програм.
Детаљнији подаци о рачунару су дати у следећој табели.
| [2] | |
|---|---|
| Произвођач | Електроника Инжењеринг (склопљена верзија) |
| Тип | кућни рачунар за игрице |
| Меморија | од 2 до 6 |
| Поријекло | СФР Југославија |
| Година | 1983 |
| Тастатура | Тастатура са пуним помаком тастера |
| Процесор | |
| Фреквенција процесора | 3,072 |
| RAM | од 2 до 6 |
| ROM | 4 (све до 8 ), неколико ROM подножја доступно |
| Текст | 32 × 16 |
| Графика | 64 × 48 (полу-графички мод) |
| Боја | монохроматска |
| Звук | нема |
| Димензије | непознато |
| Портови | за проширење са делом линија микропроцесора |
| Оперативни систем | Галаксија BASIC интерпретер |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
