Врба

From Wikipedia, the free encyclopedia

Врба

Врба () је род биљака из породице врболике лишћаре[1] (Salicaceae).[2] Постоји око 350 врста врбе, различитих животних форми — најчешће је у питању дрво, мада може имати и форму жбуна, или приземне биљке.

Кратке чињенице Врба, Научна класификација ...
Врба
Thumb
Жалосна врба
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Malpighiales
Породица: Salicaceae
Племе: Saliceae
Род: Salix
Врсте


- аљаска врба
- бела врба[1]
- алпска ива[1]
- крупнолиста врба, велелисна ива[1]




- уваста врба, увата ива[1]
- жалосна врба








- ива[1]


- барска ива[1]

- пепељкаста врба


- сива врба



- крхка врба,[1] крта врба[1]




- зељаста врба[1]





- лапландска врба









- ловоролисна врба[1]





- црвена врба,[1] ракита[1]


мрежаста врба[1]
- врба пећинарка,[1] патуљаста врба,[1] туполисна врба[1]
- рузмаринолисна врба[1]







- бадемолисна врба[1]
- кошарачка врба, кошарашка врба,[1] беква[1]
- Валдштајнова врба[1]

Затвори
faviconfavicon
2 sources

Опис

Кора стабла је сива и испуцала. Гране су танке и доста савитљиве, мада често долази до ломљења грана због њихове кртости. Лист је углавном узак и зашиљен на врху, тамнозелене боје на лицу и нешто свјетлији на наличју.

Врба је дводома (диецка) биљка — постоје мушке и женске биљке, које носе једнополне цветове. Плод садржи многобројна семена која се лако расејавају, а која сазревају понекад и истовремено са цветањем.

Расте обично на влажним подручјима, уз реке или на мочварној подлози.

Лековита својства

Врба поседује и лековита својства. Њена кора се од давнина користи за прављење чаја који ублажава болове и поспешује излучивање отровних материја из организма. Осим коре користе се и младице са пупољцима на врху.

Данас се користи кора беле врбе[3](Salix alba), док је у прошлости било популарно лишће за домаћу израду лекова. Кора се сакупља када почну сокови, у рано пролеће. Од ње се праве тинктура, екстракт, прах или чај. Најважнији састојак коре је салицин. Врба је међу првим научно истраженим биљкама. Још у XIX веку је француски хемичар Лерокс извукао активни састојак из коре врбе и назвао га салицин, а од 1852. године салицин се производи синтетички да би 1899. године био произведен први аспирин.

Сличан састав имају и сродне врсте Salix caprea (ива) и Salix purpurea (ракита, црвена врба) па се могу употребљавати у исте сврхе.

Кора се препоручује против многих стања упале, укључујући ту и реуму и артритис (костобоља). Помаже при снижавању телесне температуре и стању грознице. Ослобађа од неуралгије, главобоље и осталих општих болова. Благи горки укус је особина која јој омогућава дејство стимуланса система за варење па се користи код гастро обољења.

Због садржаја салицина треба водити рачуна да не дође до предозирања, дакле строго придржавање у количини и дужини употребе (не дуже од 3-4 недеље). Особе преосетљиве на аспирин и оне код којих је чир активан не би требало да користе препарате од врбе.

favicon
1 sources

Извори

Спољашње везе

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.