Водени орашак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Водени орашак, водени орах или косорања (лат. ) је једногодишња, водена, субмерзна биљка пливајућих листова која припада фамилији Trapaceae.[2]
| Водени орашак | |
|---|---|
 | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | |
| Биномно име | |
| Синоними[1] | |
| |
Опис врсте
Стабљике воденог орашка су укорењене на дну, могу бити дуге и до неколико метара. Биљка садржи два типа листова: линеарни или ланцетасти потопљени листови, и ромбични листови на дугим, мехурасто надувеним петељкама који образују розету на површини воде. Кожасте, јаке листове на површини воде одржавају ваздушни, надувени горњи делови стабљике. Цветови су смештени у пазусима листова, појединачни су, мали, са по четири листића. Бели листићи крунице брзо опадају, а чашични листићи су зелени, кратки и троугластог облика. Плод је карактеристична, троугласто шпицаста коштуница са роговима, чији број и дужина могу бити значајан таксономски карактер неколико врста рода Trapa заступљених у Србији.[3]
Станиште
Настањује стајаће или споротекуће воде у којима често изграђује густе и простране популације, потпуно препокривајући розетама површину воде.[3] Популације су најбројније у топлим барама и умртвљеним рукавцима река. Формира заједнице са жутим и белим локвањем.[4]
Распрострањење
Евроазијска је врста, интродукована у Африку и Северну Америку. Веома је ретка у медитеранском басену, а на Балкану је прилично уобичајена (може бити и благо инвазивна). [3]
У Србији је релативно широко распрострањена: у Војводини настањује Апатински рит, Дубовачки рит (Лабудово окно), канал Јегричка, Ковиљски рит, Монoшторски рит, Обедску бару, Петроварадински рит и Засавицу. У Ужој Србији је бележена у Беораду, на Ђердапу и у акумулацији Међувршје на Западној Морави.[3][5]
Угроженост
Промене услова станишта исушивањем у пољопривредне и друге сврхе, риболов, као и премештање биљака из дивљих станишта у уређене водене вртове могу представљати ризик за нестанак ове врсте.[3] Због тога је проглашена заштићеном биљном врстом у Републици Србији.[6]
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.