српски кошаркаш From Wikipedia, the free encyclopedia
Владимир Штимац (Београд, 25. август 1987) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра.
| Владимир Штимац | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Штимац у дресу Анадолу Ефеса 2018. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 25. август 1987. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Висина | 2,10 m | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| НБА драфт | 2009. / није изабран | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Проф. каријера | 2004— | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Позиција | центар | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Године | Клуб | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 2004—2005. 2005—2007. 2007—2008. 2008—2010. 2010. 2010—2011. 2011—2012. 2012—2013. 2013—2014. 2014—2015. 2015. 2015—2016. 2016—2017. 2017—2018. 2018—2019. 2019. 2019—2020. 2020. 2021. 2021—2022. 2023. 2023—2024 |
Беовук 72 Жалгирис Валмијера Црвена звезда Вентспилс Нимбурк Олин Једрене Банвит Малага Бајерн Минхен Естудијантес Црвена звезда Бешикташ Анадолу Ефес Турк Телеком Фенербахче Црвена звезда Ћингдао Бахчешехир Нингбо рокетси ИТУ Гуангси | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Медаље
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Штимац је прошао кроз школу кошарке Беовука, а каријеру је касније наставио у Литванији и Летонији. У својој првој сезони у иностранству, Штимац је играо за други тим Жалгириса да би у наредној сезони добио прилику да дебитује и за први тим. Како би редовно добијао шансу да игра, дозвољено му је да пређе у летонску Валмијеру, у чијем дресу је био најкориснији играч Балтичке лиге у сезони 2007/08.
У августу 2008. потписује за Црвену звезду,[1] у којој проводи наредне две сезоне. Пред почетак сезоне 2010/11. се враћа у Летонију и потписује за Вентспилс.[2] Ту је провео свега два месеца након чега је раскинут уговор са њим, јер није оправдао очекивања тренера.[3] Свега неколико дана након отказа потписује за чешки Нимбурк, који је те сезоне играо у Јадранској лиги.[4] Са Нимбурком 2011. осваја чешко првенство и куп.
У јулу 2011. потписује за турски тим Олин Једрене,[5] где током сезоне 2011/12. бележи просечно 14,8 поена и 10 скокова по мечу у турској лиги. У јулу 2012. потписује за Банвит.[6] У септембру 2013. је потписао уговор са Уникахом.[7] Након једне сезоне напустио је клуб.[8] У августу 2014. прешао је у Бајерн из Минхена.[9]
Сезону 2015/16. је почео у екипи Естудијантеса, али се 27. октобра 2015. вратио у Црвену звезду и потписао уговор до краја сезоне.[10] Са црвено-белима је у сезони 2015/16. освојио Јадранску лигу и Суперлигу Србије. У сезони 2016/17. играо је за Бешикташ.[11] У августу 2017. потписао је двогодишњи (1+1) уговор са Анадолу Ефесом. Након једне сезоне напустио је турски клуб. Дана 12. јула 2018. године потписао је једногодишњи уговор са Турк Телекомом.
Током јесени 2019. је наступао за Фенербахче, да би се 25. децембра 2019. вратио у Црвену звезду.[12] У Звезди је провео остатак сезоне 2019/20, која је прекинута због пандемије корона вируса. У августу 2020. потписује једногодишњи уговор са Монаком.[13] Ипак за овај клуб није наступао, јер је већ наредног месеца раскинуо уговор, како би прешао у кинески Ћингдао.[14] Почетком 2021. године је раскинуо уговор са кинеским клубом.[15] Месец дана касније је потписао уговор са турским Бахчешехиром до краја 2020/21. сезоне.[16]
Са јуниорском репрезентацијом Србије освојио је злато на Европском првенству 2005, а са младом такође злато на Европском првенству 2007. Са универзитетском репрезентацијом освојио је две златне медаље, 2009. и 2011.
Свој деби у сениорском тиму имао је на Европском првенству у Словенији 2013. На Светском првенству 2014. у Шпанији освојио је сребрну медаљу. Штимац је са клупе добијао своју минутажу и увек је давао све од себе када би улазио у игру. Одржавао је сјајну атмосферу у екипи, а најбољи учинак је имао у финалу, када је забележио седам поена уз сјајно закуцавање после асистенције Стефана Јовића. На осам утакмица остварио је учинак од 3,8 поена и 1,5 скокова за просечно осам минута у игри, а за два поена је шутирао 56% (25—14).[17]
Освојио је и сребрне медаље на Олимпијским играма у Рију 2016. и на Европском првенству 2017. године.
Ожењен је и има двоје деце, сина и ћерку.[18]
На парламентарним изборима 2023. је подржао коалицију НАДА.[19]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
