Владимир Петковић

За друге употребе, погледајте Владимир Петковић (вишезначна одредница).

Владимир Петковић (Доња Ливадица, код Велике Плане, 30. септембар 1874 — Београд, 13. новембар 1956) био је српски историчар уметности и археолог.

Владимир Петковић
Владимир Петковић, српски историчар уметности
Датум рођења	(1874-09-30)30. септембар 1874.
Место рођења	Доња Ливадица, код Велике Плане, Кнежевина Србија
Датум смрти	13. новембар 1956.(1956-11-13) (82 год.)
Место смрти	Београд, НР Србија, ФНР Југославија

Биографија

Рођен је 30. септембра 1874. године у селу Доња Ливадица, код Велике Плане.^[1]

Проф. др Владимир Петковић је дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду (1897). Године 1900. одлази у на студије у Минхен, потом 1902. у Хале где 1905. стиче докторат. По повратку у Србију 1911. постаје доцент, 1919. ванредни, а 1922. редовни професор Филозофског факултета у Београду.

Од 1921. до 1935. године био је директор Народног музеја у Београду. Од 1932. је члан Српске академије наука, а од 1947. до 1956. управник њеног Археолошког института.

Са Браниславом Нушићем био је у комисији за избор најлепше жене Краљевине Југославије.^[2]

У Галерију САНУ је 2024. реализована изложба у „Владимир Р. Петковић: утемељитељ струке и науке”.^[2]

Научни рад

Главна област научног истраживања Владимира Петковића била је српска средњовековна уметност, посебно фреско-сликарство. У српској историографији поставио је темеље научног изучавања споменичке баштине.

Знања је стицао током великог теренског рада након кога је публиковао бројне чланке и монографске студије о српским средњовековним манастирима, црквама и живопису. Објавио је знамените збирке грађе о средњовековним фрескама у Србији и Македонији, а посебно је значајан његов преглед црквених споменика.

Писао је о стилским карактеристикама живописа, посебно о иконографији када је уочио постојање посебних школа у српском средњовековном сликарству. Такође је први обратио пажњу на значај споменика касног средњег века - и столећа, део којих истраживања је и публиковао.

Као археолог радио је у Стобима и Царичином граду.

Одабрана дела

• 1906 „Жича, архитектура и живопис“, Старинар, Београд
• 1908 „Фреске из унутрашњег нартекса цркве у Каленићу“, Старинар, Београд
• 1911 „Српски споменици века“, Старинар, Београд
• 1922 Манастир Раваница, Београд
• 1924 Манастир Студеница, Београд
• 1926 Манастир Каленић, Вршац
• 1933 Старо Нагоричино - Псача - Каленић (иконографија и живопис), Београд
• 1937 „Античке скулптуре у Стобију“, Старинар, Београд
• 1939 „Ископавање Царичиног града код Лебана 1938. године“, Старинар, Београд
• 1941 Манастир Дечани, Београд
• 1950 Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд