Владимир Мицов

From Wikipedia, the free encyclopedia

Владимир Мицов

Владимир Мицов (Београд, 16. април 1985) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицијама бека и крила.

Кратке чињенице Владимир Мицов, Пуно име ...
Владимир Мицов
Thumb
Мицов као играч Олимпије из Милана (2017)
Пуно име Владимир Мицов
Датум рођења (1985-04-16)16. април 1985.(39 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 2,01 m
НБА драфт 2007. / није изабран
Проф. каријера 2001—2022
Позиција бек / крило
Године Клуб
2001—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2009
2007
2009
2009
2010—2012
2012—2014
2014—2017
2017—2021
2021—2022
Беопетрол
Црвена звезда
ОКК Београд
Лавови 063
Будућност
Партизан
Паниониос
Каха Лаборал
Канту
ЦСКА Москва
Галатасарај
Олимпија Милано
Будућност
 Србија
Затвори

Клупска каријера

Мицов је поникао у екипи Беопетрола, да би у лето 2002. потписао уговор са Црвеном звездом.[1] Ипак, за црвено-беле није одиграo ниједан званични меч, па је каријеру наставио у екипи ОКК Београда а потом је наступао за Лавове.[2]

У јулу 2005. је потписао четворогодишњи уговор са екипом Будућности из Подгорице.[3] Са подгоричким клубом је освојио једну титулу црногорског првака и три купа. Током 2007. је био позајмљен три месеца Партизану и са њима је освојио првенство Србије.[4]

У марту 2009. је напустио Будућност и потписао уговор са Паниониосом до краја сезоне.[5] У септембру 2009. је потписао уговор са екипом Каха Лаборала.[6] Ипак, већ 30. децембра исте године напушта Лаборал и потписује уговор са италијанским Кантуом.[7]

У јуну 2012. је потписао једногодишњи уговор са московским ЦСКА.[8] У сезони 2012/13. са екипом ЦСКА је освојио руско првенство и ВТБ лигу. У јуну 2013. је продужио уговор на још једну сезону,[9] у којој је ЦСКА поново освојио ВТБ лигу.

У јулу 2014. је потписао уговор са Галатасарајем.[10] Са турским клубом је освојио Еврокуп у сезони 2015/16.[11] Такође је у овој сезони уврштен у идеални тим Еврокупа.[12]

У јулу 2017. је потписао уговор са Олимпијом из Милана.[13] Провео је наредне четири сезоне у екипи Олимпије и током тог периода је освојио једну титулу првака Италије, док је три пута био освајач Суперкупа а једном Купа. У сезони 2020/21. са екипом из Милана је стигао до фајнал фора Евролиге, првог након 29 година чекања.[14]

У јулу 2021. се вратио у подгоричку Будућност.[15] Провео је такмичарску 2021/22. у екипи Будућности, освојио је црногорско првенство и Куп, након чега је завршио играчку каријеру.[16]

Репрезентација

Као члан репрезентације СР Југославије до 16 година, освојио је златну медаљу на Европском првенству 2001. у Риги. Са репрезентацијом СЦГ до 20 година, освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 2005. у Чехову.

Мицов је први пут заиграо за сениорску репрезентацију Србије током припремног периода за Светско првенство 2014. Ипак, шест дана пре почетка првенства, на пријатељској утакмици са Новим Зеландом, дошао је у сукоб са селектором Сашом Ђорђевићем, након чега је одстрањен из националног тима.[17] Селектор је изјавио да је Мицов завршио репрезентативну каријеру,[18] док је Мицов изјавио да поштује одлуку селектора и да не жели да даље улази у полемисање са њим.[19]

Успеси

Клупски

Репрезентативни

Појединачни

Референце

Спољашње везе

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.