From Wikipedia, the free encyclopedia
Овај предлог тиче се установљавања процедуре посредовања на Википедији на српском језику.
Институција разрешавања неспоразума и сукоба међу уредницима добро је разрађена у свим већим википедијским заједницама. Види en:Wikipedia:Mediation Cabal (неформално посредовање), en:Wikipedia:Mediation (формално посредовање), en:Wikipedia:Arbitration policy (арбитража).
И Википедија на српском језику до сада је видела већи број неспоразума, који штете конструктивној атмосфери продуктивности на пројекту, а неки од њих су довели и до раздора у заједници, за које би свима било боље да су на време разрешавани конструктивним дијалогом. Покушај установљавања групе вољних уредника који би на добровољној бази посредовали у овим неспоразумима датира још до 2005. године (Википедија:Посредовање), али никада није заживео.
Може се рећи да смо, као заједница, показали незавидан капацитет за прихватање различитости и задржавање корисника. Искуство показује да су, у тренутку када постане јасно да су некакви преговори потребни, и то не данас него јуче, ствари већ отишле предалеко, као и да у тој фази сукоба, у условима потпуне добровољности, стране не показују спремност на стварне разговоре, као да је на делу каква групна омађијаност. Доњи предлог правила, у чијој изради је консултовано неколико уредника, покушава да синтетише искуства која смо имали у протеклих неколико година и обезбеди
Овај предлог није директно паралелан институтима за решавање спорова на другим пројектима Викимедије. Он се разликује од формалног посредовања на Википедији на енглеском језику и утолико што предвиђа могућност доношења обавезујућих одлука када је то неопходно, али, као веома важну разлику, он не установљава арбитражни комитет. Искуство и наше и других Википедија јесте да су консензуални поступци посредовања идеалан начин функционисања којем треба тежити, али нису довољан механизам када ствари отцентрифугирају ка безумљу. У овом смислу, доњи предлог уноси јасну одређеност ка споразумном решавању сукоба када год је то могуће и омогућава заједници да настави да функционише без арбкома, што је по свој прилици наше већинско опредељење.
На дну овог предлога се налази и схематски приказ одлучивања, за оне уреднике којима је тако једноставије пратити предложени ток поступка.
Горњи текст представља само описни увод. Гласа се о тексту предлога правила, који се налази под насловом Предлог. Ово правило треба бити усвојено са 70% гласова "за". Гласање траје 7 дана, односно до 25. априла 2008. у 20:07. --Dzordzm (разговор) 20:07, 18. април 2008. (CEST)
Заједница сваке године бира посредничко веће. Веће чини од 5 до 9 посредника.
Гласати може сваки корисник који има регистрован налог бар 21 дан и бар 75 измена у главном именском простору, пре почетка гласања.
За посредника се може пријавити сваки корисник који има регистрован налог бар 90 дана, бар 500 измена у главном именском простору, и бар 50 измена у Википедија: именском простору, пре почетка гласања.
Гласање траје 10 дана. Кандидати се могу пријављивати било када у току гласања, али се оно завршава без обзира на време пријављивања.
За посреднике је изабрано до 9 кандидата са највећим бројем гласова "за", под условом да су добили барем 70% гласова "за". Уздржани гласови се не рачунају.
Посебни случајеви:
Основни поступак посредовања укључује два посредника у спору. Свака страна у спору бира посредника из већа по свом избору. Ова два посредника доносе заједничку ПРЕПОРУКУ у поступку описаном доле. Препорука коју усвоје обе стране постаје ОБАВЕЗУЈУЋА ОДЛУКА.
У одређеним случајевима, обавезујуће одлуке ће донети панел. Панел чине два посредника у спору, уз додатна три посредника, која поставља веће у поступку описаном доле, укупно 5 посредника. Панел одлучује простом већином (3 од 5 посредника у панелу).
Настојање би увек требало да буде да се случај реши у стадијуму препоруке два посредника. Подизање случаја на одлучивање панела је последња опција.
Поступак посредовања се сматра покренутим у било којем од следећих случајева:
Када је поступак посредовања покренут, свака страна контактира посредника по свом избору. Ако нека од страна одбије или није у могућности да нађе вољног посредника, већина чланова посредничког већа ће обавезујућом одлуком одредити посредника који ће бити задужен за разговор са том страном.
Посредници не делују као "адвокати" или заступници страна, већ као искусне неутралне стране, али свака страна има прилику да изабере посредника који можда има више разумевања за њихов став. Ако се препоруке посредника прихвате (види доле), случај никада неће ескалирати до панела.
Ако желе, посредници у спору могу у деловима (2) и (4) ангажовати и друге посреднике, али ти додатни посредници не могу учествовати у разговорима под (3), не потписују препоруку и не учествују аутоматски у раду панела, ако овај буде формиран. Посредници у спору ће настојати да разговор међу странама воде до споразумног решења, макар 7 дана, и имају дискрецију да га воде онолико времена колико сматрају да се постигнути исход унапређује. Најбоље је да комуникација са странама у сукобу остане приватна, да би се оне што искреније изразиле.
Ако страна у сукобу одбија сарадњу са својим посредником, поступак ће се одвијати без те стране и биће донешена препорука како је описано горе.
Препорука се, јавно на Википедији, предочава странама у сукобу и свака назначава своје слагање или неслагање са препоруком. Страна која у року од 48 сати не изрази свој став, биће упозорена, а затим блокирана на до 30 дана, до изјашњавања о препоруци.
Ако се препорука усвоји слагањем обе стране, она постаје ОБАВЕЗУЈУЋА ОДЛУКА.
Ако се препорука не усвоји од стране обе стране и сукоб се наставља, стране имају три могућности:
Панел чине два посредника у спору и додатна три посредника.
Додатна три посредника ће, између чланова посредничког већа, изабрати веће, већинском одлуком. Уколико је расположиво барем 7 посредника, свака од страна у сукобу може, уколико жели, пре овог гласања преко свог изабраног посредника захтевати изузеће једног посредника. Посредничко веће ће додатна три посредника–члана панела изабрати од преосталих посредника. Не може се захтевати изузеће посредника задуженог за разговор са другом страном.
Након формирања, ако то жели, свака страна у сукобу има 48 сати да панелу назначи своје виђење ситуације на не више од једне стране јавно доступног викитекста.
Након овога панел се састаје без присуства других уредника и простом већином доноси неопозиву ОБАВЕЗУЈУЋУ ОДЛУКУ.
Страна у сукобу која по први пут прекрши обавезујућу одлуку биће блокирана моментално на 24 сата.
Прекршај овог блока или упозорења или друго по реду непоштовање обавезујуће одлуке од стране једне од страна може исходовати блоком од 30 дана.
Прекршај блока из претходног става или треће по реду непоштовање обавезујуће одлуке од стране једне од страна може исходовати блоком од 90 дана.
Први блок (24 сата) може провести било који администратор. Дуже блокове изриче већинском одлуком панел (уколико је формиран), или посредничко веће (иначе).
Уколико се сукоб наставља и након изрицања горњих блокова, заједница задржава постојећу могућност изрицања трајног блока, или других одлука, гласањем.
Уколико се сукоб наставља без кршења (слова или духа) обавезујуће одлуке, заједница може, уколико се тако изјасни, изменити одлуку или наложити нови поступак посредовања.
Ако је једна од страна у сукобу један од посредника, тај уредник ће избрати неког другог посредника.
Ако у спору учествује више од две стране, посредничко веће ће бити овлашћено да поступа у духу ових правила.
Посредничко веће није арбитражни комитет. Оно нема никакве ингеренције ван домена решавања спорова. У решавању спорова веће настоји да делује пре свега у поступку обострано прихватљивог преговарања и пружања препорука, док је поступак доношења обавезујућих одлука на панелу резервисан за најтеже случајеве. Посредничко веће посебно нема никакву, чак ни саветодавну, улогу у питањима доношења других одлука или политике заједнице, избора уредника за приступ посебним алатима, представљању заједнице, и сличном.
Načelno sam glasao Za, kao neko ko koliko toliko poznaje instituciju funkcionisanja medijacije u sudskoj praksi (poslednje nepune dve godine koliko ona postoji kod nas u praksi). Međutim, imao bih par zamerku na deo predloga koji se tiče pokretanja samog postupka posredovanja. Sama medijacija kao institut temelji se na dobrovoljnoj osnovi strana u sporu. Dakle medijator stupa na scenu kad obe strane izraze želju da u njihovom sukobu posreduje neko treće lice (medijator, arbitar itd.). Ajde, ako bi i prihvatili ovaj prvi način za pokretanje postupka medijacije (jednostrano prihvatanje posredovanja od strane samo jedne sukobljene strane) što bi i moglo da prođe (opet ponavljam za mirno rešavanje spora i poveravanje posredovanja trećem licu potrebno je da su saglasne obe strane), onda otpadaju preostala dva razloga, jer medijacija se nikada ne može nametnuti samim stranama u sporu, jer je to nespojivo sa posredovanjem samo po sebi, a to onda nije medijacija.--Grofazzo (разговор) 23:43, 19. април 2008. (CEST)
To jeste možda tako u stvarnosti van Vikipedije. Ovde se sukob preslikava na celu zajednicu i svi direktno ili indirektno trpe zbog toga. Spor ljudi u stvarnosti ne dotiče njihovu okolinu. Slažem se sa time da ako jedna strana zatraži meditaciju, ona automatski počinje. Ako druga strana izbegava meditaciju, ima da trpi neke posledice... --Поки |разговор| 23:53, 19. април 2008. (CEST)
Da, ali to je prvi slučaj preko kojeg se može i preći, jer ako je jedna strana voljna za posredovanje, onda se i druga može privoleti da učestvuje u njemu ili će trpeti konsekvence svojeg odbijanja, a ostala dva slučaja su naprosto nespojiva sa posredovanjem, jer posredovanje je dobrovoljno, ne može se nametnuti obema stranama ako one to ne žele. Ako i može da se nametne kao što to predviđa stav dva i tri onda se to ne može zvati medijacijom, nazovite to bilo čim drugim, jer to onda nije medijacija per definitionem.--Grofazzo (разговор) 23:58, 19. април 2008. (CEST)
Jel imamo 5-7 nezavisnih ljudi na projektu koji su spremni da posvete ovoliku količinu vremena arbitraciji? A da uz to ne budu stalno isti ljudi? — (разговор) 20:12, 24. април 2008. (CEST)
Бај д веј, ови људи морају да се идентификују Задужбини, пошто ће имати приступ приватним подацима сарадника (ИП адресе и сл.). --Милош Ранчић (р|причај!) 07:50, 25. април 2008. (CEST)
Елем, ово му дође као неки амалгам између АрбКома и МедКома, али је у суштини АрбКом јер су закључци обавезујући. Мени се чини да би било добро да прво покушамо с обичним МедКомом, који би имао довољно ауторитета у заједници. Његове препоруке ("блокирати тога и тога на толико и толико ако то и то") би морале бити потврђене на гласању. Ово је врло битна разлика у односу на предложено. Једна је категорија тражити или нудити помоћ, друга је ићи на суд. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:02, 25. април 2008. (CEST)
Слажем се да нам треба механизам за решавање спорова, зато сам и гласао за предлог. Штавише, ово ми се чини као добра идеја, мада сам мало несигуран због тежине коју има овај МедКом. А и због тога што не постоји међутело које омогућава људима да разговарају пре него што долазе пред арбитрацију. Хммм... У сваком случају, мој предлог за амандман поводом овог тела је: (1) Администратор може да блокира до три дана. (2) МедКом може да блокира до 10 дана. (3) Од 10 до 90 дана потребна је одлука МедКома и натполовична већина на гласању. (4) За блок до 6 месеци потребна је одлука МедКома и двотрећинска већина на гласању (67% или више). (5) За дуже блокове потребна је одлука МедКома и бар 80% већине на гласању. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:23, 25. април 2008. (CEST)
У случају да број одлука МедКома пређе количину од једном месечно (гледано, узмимо, у периоду од претходних 6 месеци; што значи да ако се другог месеца напуни 7 случајева, испунила се квота), потребно је направити тело које ће прихватати спорове пре МедКома, па тек у случају да то тело не реши проблем стварно договорно, ишло би се на МедКом. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:23, 25. април 2008. (CEST)
За | Уздржаних | Против | % за | Закључак |
13 | 0 | 0 | 100% | за Правило усвојено! |
Правило је изгласано и поставља се на Википедија:Посредовање. --Dzordzm (разговор) 01:42, 26. април 2008. (CEST)
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.